МИЛОСАВЉЕВИЋ Драгољуб-Гула – глумац (Петровац на Млави, 29. V 1923 – Београд, 26. III 2005). Потиче из занатске породице. У родном месту завршио је основну школу, затим је од 1936. до 1939. похађао Занатско-трговачку школу и радио код оца у кројачкој радионици. За време школовања учествовао је на рецитаторским приредбама, писао песме и играо у аматерским позориштима. Као шеснаестогодишњак напустио је занат јер се придружио Предићевој путујућој позоришној трупи. За време окупације пришао је илегалном покрету отпора и као скојевац примљен 1941. у КПЈ. Током рата више пута је хапшен и одвођен на принудни рад. Крајем рата основао је своју позоришну дружину са којом је играо борбене комаде за које је углавном сам писао текстове, режирао и глумио. После рата у Пожаревцу је 1946. водио пропагандни рад и организовао културно-уметничко друштво при ОК СКОЈ. После завршеног курса за руководиоце окружних позоришта и радничких универзитета учествовао је 1947. у оснивању професионалног позоришта у Пожаревцу. Крајем 1947. премештен је у Централни комитет Народне омладине Србије у Бгду. Државну позоришну школу у НСаду уписао је 1948, а завршио 1951. Члан СНП постао је 1. VIII 1951. и у њему остао до 31. VIII 1969, када је на позив Бојана Ступице отишао у Југословенско драмско позориште. У СНП је од 1957. до 1964. био члан Уметничког већа, а од 1961. до 1964. члан Школског одбора Државне позоришне школе. Радо је глумио за децу и са децом, био је чест гост и сарадник Змајевих дечјих игара (члан Савета фестивала 1967. и глумац домаћин 1985). На ТВ Бгд 1965/66, пре почетка другог „Дневника“, сваки дан је приказивана кратка емисија под називом Лаку ноћ, децо – лаку ноћ, Гула рађена по текстовима Д. Радовића. За свој уметнички рад више пута је награђиван: Похвала-диплома СНП 1952, Награда „Дневника” на Стеријином позорју за улоге у Страдији 1959, Награда за глуму у Иркутској причи на Сусретима војвођанских позоришта 1961; Награда „Вечерњих новости” на Стеријином позорју за улогу у Интимним причама 1963; Награда за глуму у Интимним причама на Сусретима војвођанских позоришта 1963;  Стеријина награда за глуму у Халелуји 1965; Октобарска награда НСада 1966; Орден рада са сребрним венцем 1970; Награда Змајевих дечјих игара за допринос популарисању књижевности 1986. Играо је у више филмова, ТВ серија и драма: Госпођа министарка 1958, Избирачица 1961, Бој на Косову 1964, Лицем у наличје 1965, Лаку ноћ Шњука 1967, Волите се људи 1967, Пробисвет 1967, Велики повратак 1968, Слепи миш 1968, Пријатељство, занат најстарији 1968, Права адреса 1968, Самци 2 1969, Заобилазни Арцибалд 1969, Бурна ноћ 1970, Рођаци 1970, Улази слободан човек 1970, Капетан из Кепеника 1971, Дан дужи од године 1971, Дипломци 1971, Злочин и казна 1972, Време коња 1972, Самоубица 1972, Глумац је глумац 1972, Дамон 1972, Женски разговори 1972, Сланици 1973, Камионџије 1973, Мистер долар 1974, Канаринац 1974, Против Кинга 1974, Трећи за преферанс 1975, Игњатовић против Гебелса 1975, Циклус бува 1975, Вуци и овце 1976, Салаш у малом риту 1976, Два другара 1976, Више од игре 1977, Част ми је позвати вас 1977, Окасион 1977, Дан када се рушио свет 1978, Сумњиво лице 1979, Господин Димковић 1979, Луде године II 1980, Било па прошло 1980, Авантуре Боривоја Шурдиловића 1980, Врућ ветар 1980, Смрт пуковника Кузмановића 1981, Ми смо смешна породица 1981, Маратонци трче почасни круг 1982, Још овај пут 1983, Освајање среће 1983, У срцу моје плавуше 1984, О покојнику све најлепше 1984, Како се калио народ Горњег Јауковца 1984, Друга Жикина династија 1986.

УЛОГЕ: Лекар (Ромео и Јулија), Риста (Ливница), Алемпије (Сеоска учитељица), Витез Андреја Грозница (Богојављенска ноћ), Трифун (Ивкова слава), Судија (Број 72), Судски иследник (Живи леш), Сима Поповић, Ујка Васа (Госпођа министарка), Сцеледро (Хвалисави војник), Бележник (Учене жене), Лено де Заулиго (Манде), Гробар (Еквиноцио), Пјер (Дон Жуан), Феликс (Људи без вида), Живорад (Ка новим обалама), Максим (Ђидо), Виктор (На западним котама), Сима (Др), Ирл Виљемс (Насловна страна), Младен (Хајдук Станко), Марко Папић (Над попом попа), Четврти господин с Кипра (Отело), Таса (Сумњиво лице), Живојин Панић Паника (Љубав је свему крива), Писар начелства (Путујуће друштво), Ла Сирет (Коломба), Филип Анагнос (Филип и Јона ), Јегор (Кројцерова соната), Риста (Пут око света), xxx (Војводина), Кроксон (Хајде да се играмо), Човек под капом (Небески одред), Калем (Сан летње ноћи), Писар (За Лукрецију), Други официр (Оптимистичка трагедија), Милоје (Власт), Васа (Покондирена тиква), Шериф (Чаробњак који доноси кишу), xxx (Страдија), Јовица Јеж (Доживљаји Николетине Бурсаћа), Ага (Женидба председника кућног савета), Природњак, Капетан Љуба, Војник (Аутобиографија), Афанусиј Лапченко (Иркутска прича), Јеротије Пантић (Сумњиво лице), Џокер Дејли (Јунона и паун), Жорж (Прљаве руке), Побожник (Кристифор Колумбо), Милан (Вечити младожења), Јеврем Прокић (Народни посланик), Прока Калупић (Три бекрије), Први грађанин (Јулије Цезар), Гркљан (Коштана), Мајше (Халелуја), Чебутикин (Три сестре), Грош (Позабави се Амелијом), xxx (Лаждипажди), Алфредо (Филумена Мартурано), Нестор Профит (Фамилија Софронија А. Кирића), Менато (Мушица), Клавириста (Женски оркестар), Шалом (Викторија), Питер Флин (Плуг и звезде), Смрдић (Родољупци), Девети поротник (Дванаест гневних људи), Човек с ташном (Интимне приче).

БИБЛ: Очи у башти (збирка песама), Бгд 1977.

ЛИТ: А-м, Молијерова комедија “Учене жене”, СВ, 23. V 1952; А-м, Једно гостовање, НС, 1952, бр. 39-40, с. 8; А-м, Данас је премијера комедије „Путујуће друштво” у СНП, Дневник, 23. XII 1954; Д. Поповић, Ервин Шо: Филип и Јона, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 50; Д. Поповић, Јубилеј Стојана Јовановића, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 390; Д. Поповић, Лебовић Обреновић: Небески одред, ЛМС, 1957, књ. 379, с. 502: М. Кујунџић, „Небески одред” Лебовића и Обреновића, Дневник, 23. III 1957; М. Кујунџић, Порота на испиту савести, Дневник, 13. X 1959; М. Кујунџић, Сизифов посао, Дневник, 30. X 1963; В. У(рбан)., Драмски студио, Дневник, 12. VII 1964; Ј. Виловац, Природни одрази животне међустопе, Дневник, 21. XI 1964; Ф. Пашић, Један тренутак са… Драгољубом Милосављевићем Гулом, Борба, 15. VI 1969; А-м, Драгољуб Милосављевић Гула, глумац. До виђења Гула!, Дневник, 2. IX 1970; М. Миленковић, Лирска комика Драгољуба Милосављевића Гуле, Лудус, 2011, бр. 169-170, с. 8.

М. Л.