МИЛОСАВЉЕВИЋ Петар – драмски глумац (Ниш, 25. VIII 1903 – Београд, 8. I 1973). У родном граду завршио је основну школу и четири разреда гимназије. Први пут је ступио на сцену 1. I 1921. у путујућој трупи „Гундулић“ под управом Љубомира Рајичића Чврге и у њој остао до 1924. Од 1924. до 1925. је био у трупи Петра Христилића, од 1926. до 1929. у „Орфеуму“ Бране Цветковића у Бгду, 1929. хонорарно у НП у Бгду, од 1930. до 1932. у НП у Нишу, од 1932. до 1933. у НП у Пожаревцу, од 1934. до 1935. у СНП у НСаду, од 1933. до 1936. код Душана Животића, од 1. VIII 1936. до 31. VII 1940. у НПДб, од 1940. до 1941. и од 1945. до 1948. у НП у Сарајеву, 1948. у НП у Шапцу, од 1948. до 1949. у НП на Цетињу, од 1949. до 1951. у НП у Пљевљима, од 1951. до 1952. у НП у Мостару, од 1952. до 1953. у НП у Вршцу, од 1953. до 1957. поново у НП у Пљевљима, од 1957. до 1959. у НП у Тузли и од 1959. до 1961. глумац и редитељ Пионирског позоришта у Горажду (Босна), где је и пензионисан. Тридесетогодишњицу свог уметничког рада прославио је у Пљевљима 13. I 1954. улогом Јола у Будаковој Мећави, коју је и режирао. Био је добар, природан и реалистичан карактерни и комични глумац, разноврстан и вешт у карактеризацији ликова, понекад склон и умереном гротескном изражавању. Умео је да свестрано развије лик и да га оживотвори на сцени. Супруга Ана рођ. Беланов (в) такође је била глумица.

УЛОГЕ: Срета (Народни посланик), Марко (Коштана), Јеротије Пантић (Сумњиво лице), Богљаш (Риђокоса), Бимбаша (Зулумћар), Стари Хусеин (Хасанагиница, Огризовић), Реб (Бог освете), Плантрос (Париска сиротиња), Пикар (Две сиротице), Скијероне (Тоска, Сарду), Сава Савић (Протекција), Мића Станимировић (Ожалошћена породица), Пера Каленић (Госпођа министарка), Судија (Волпоне), Сојкин муж (Др), Васерман (Контушовка), Петровић (Силе), Професор математике (Матура), Степан (Женидба), Михејев (Нови дом), Држиморда (Ревизор), Ћата (Вода са планине), Неша Зелембаћ (Подвала), Труфалдин (Слуга двају господара), Коста „Турчин“ (На леђима јежа), Бивши официр (Растанак на мосту), Господин од Пурсоњака (Господин од Пурсоњака), Вурм (Сплетка и љубав), Никола (Каплар Милоје), Линк (Улични свирачи), Виктор Викторович Мишлајевски (Бела гарда), Председник суда (Браћа Карамазови).

ЛИТ: Сведин (С. Динчић), „Народни посланик“ од Б. Нушића, Југословенски дневник, 1934, бр. 178, с. 2; Сведин (С. Динчић), Премијера „Зулумћара“ од Светозара Ћоровића, Југословенски дневник, 1934, бр. 185, с. 4; Сведин (С. Динчић), „Протекција“ од Бранислава Нушића, Југословенски дневник, 1934, бр. 237, с. 4; М. М. Весин, Г. Никола Стојановић и г. Перица Милосављевић о животу и даскама што живот значе, Југословенски дневник, 1934, бр. 242, с. 5; А-м, Бен Џонсон: „Волпоне“, Дан, 1936, бр. 287-288, с. 6; А-м, Аксел Нилзен: „Контушовка“, Дан, 1936, бр. 297, с. 6; А-м, Гостовање Народног позоришта у Суботици, Невен, Суботица 1937, бр. 14, с. 3; А-м, Премијера „Новог дома“ од Булгакова, Дан, 1937, бр. 25, с. 6; А-м, „Слуга двају господара“ Голдони, Југословен, Кикинда 1939, бр. 502, с. 2; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине у Сенти, Време, Бгд 4. XI 1939; С., Позориште, Војводина, Вршац 1940, бр. 9, с. 3.

Б. С. С.