МИЛОШЕВИЋ Предраг – диригент, пијанист и композитор (Књажевац, 4. II 1904 – Београд, 4. I 1988). Музичке студије започео је у Музичкој школи у Бгду, а наставио на Музичкој академији у Минхену и на Државном конзерваторијуму у Прагу, где је 1926. и дипломирао композицију у класи професора Ј. Кржичке, 1928. клавир у класи професора Ј. Прохаске, а нешто касније, 1931, и дириговање у класи професора М. Долежила и П. Ђечека. Још за време студија испољиле су се његове склоности ка хорском дириговању, те је у Прагу водио два хора – „Унион“ и „Хлалол“. По доласку у Бгд ангажован је за диригента Првог београдског певачког друштва (1932-1941), са којим је освојио прво место на такмичењу хорова у Будимпешти 1937, а у исто време је, од 1932. до 1935, био и хонорарни диригент Опере НП у Бгду. За сталног диригента београдске Опере постављен 29. VI 1935. и на том месту остао пуне две деценије, до 1955, са прекидом за време Другог светског рата, када је био у заробљеништву у Немачкој. Једно време је био и професор клавира у Музичкој школи (1932-1938). У звање доцента за теоријске предмете на Музичкој академији у Бгду изабран је 14. I 1939, а после рата и за професора композиције и дириговања. Почетком педесетих г. био је начелник Музичког одељења II програма Радио Бгда и председник Удружења музичких уметника Србије, а од 1960. до 1967. и декан Музичке академије у Бгду. Поред повремених гостовања за диригентским пултом Опере СНП у послератним г. М. је у НСаду радио и као стални диригент и директор Опере СНП од 1. IX 1955. до 31. VIII 1957. Као диригент и пијаниста свестрано се залагао за извођење дела из савременог музичког репертоара, па је резултат тих његових тежњи било и прво извођење у СНП опере С. Прокофјева Заљубљен у три наранџе. Био је оперски и концертни диригент велике музичке ерудиције, објективног односа према музичкој материји, са изразитом склоношћу ка јасноћи и прегледности облика. Овакав однос према музици одразио се и у његовом стваралачком опусу – у многим композицијама разноврсног жанра: Свита за клавир, Гудачки квартет, соло песме, више хорова, његово најбоље дело Симфонијета, музика за филм Крвави пут, музика за позоришни комад Слуга двају господара и др. Као пијаниста и диригент наступао је у многим градовима Србије и Војводине и снимао за радио-станице Бгд и НСад. Заједно са М. Вукдраговићем превео је са чешког Науку о музичким облицима, а преводио је и многе текстове музичко-сценских дела са разних језика (опере, ораторијуме и соло песме). Нову редакцију Бајићеве опере Кнез Иво од Семберије направио је 1955, уз ревизију и исправке целокупног текста и местимичне ретуше у оркестрацији. Писао је рецензије и музичке критике за дневне листове, као и студије за часописе „Звук“ и „Музички гласник“. За своју веома активну и разноврсну делатност на пољу музичке културе одликован је Орденом рада са црвеном заставом.

ДИРИГОВАЊА: Дон Пасквале, Трубадур, Кнез Иво од Семберије, Фигарова женидба, Сорочински сајам, Заљубљен у три наранџе, Кнез Игор, Охридска легенда, Лицитарско срце, Лопов Гаспар, Риголето, Мадам Батерфлај.

ЛИТ: М.А., Прослава десетогодишњице Опере СНП, Дневник, 26. III 1957; М. Логар, Кнез Иво од Семберије, Дневник, 22. XI 1959; В. Перичић, Музички ствараоци у Србији, Бгд 1969; В. Поповић, Поводом јубилеја Предрага Милошевића, Позориште, НСад 1974, бр. 8, с. 4, бр. 9, с. 11; Алманах 40 година Факултета музичке уметности,  Бгд 1977.

Н. П.