МИЛОВАНОВИЋ Михаило-Мика – глумац (Стојник, Шумадија, 28. IV 1869 – Београд, 19. V 1936). Са завршених пет разреда гимназије радио је као приватни учитељ у Бгду и повремено статирао у НП, а затим се професионално одао глуми у путујућим позориштима М. Лазића Стрица, Ф. Иличића, Л. Поповића, М. Барбарића и П. Ћирића, са којима је пропутовао све јужнословенске крајеве. Био је члан нишког позоришта „Синђелић“ (1894), ХЗК у Згбу (1895), СНП у НСаду (у сезони 1895/96), па Књажевског позоришта на Цетињу, потом Градског позоришта у Крагујевцу, одакле је ангажован у тек основаном НК у Осијеку, у којем се задржао дуже – од 1907. до 1921. Од 1921. до 1924. је радио у НП за Далмацију у Сплиту, па је поново у Осијеку једну сезону (1924/25) и коначно у београдском НП од 1925. до смрти. Са изразитом наклоношћу према ведрим и живописним карактерима, у младости је наступао претежно у комадима из народног живота и у водвиљима, а временом се сврстао у карактерне глумце и типичаре играјући непосредно, сликовито и разнолико. У зрелим г. је стекао наклоност публике и критике доброћудним и смиреним људима у делима Дикенса, Горког, Л. Н. Толстоја, Нушића и др.

УЛОГЕ: Пољски официр (Хетман), Воберже (Роман сиромашног младића), Послужитељ (Цезаров тестамент), Скалкин (Чикина кућа), Гост (Чанколизи), Жан (Мајчин благослов), Марцело, Глумац (Хамлет).

ЛИТ: А-м, Српска народна позоришна дружина у Новом Саду, Позориште, НСад 1895, бр. 52, с. 216; О., Циганин, Позориште, НСад 1896, бр. 25, с. 98; А-м, Михаило Миловановић, Comoedia, 14. IX 1925, с. 25-24; Д. П. Гошић, У спомен поч. Мики Миловановићу, Глумачка реч, 1. VI 1936, с. 7; А-м, Михаило Д. Миловановић, у: Годишњак Народног позоришта у Београду 1935/36, Бгд 1936, с. 44-45.

С. Ј.