МИЉКОВИЋ Веља – драмски писац, редитељ и глумац (Крагујевац, 20. IX 1858 – Београд, 8. I 1901). У Крагујевцу је завршио основну школу; са позориштем се срео већ у нижим разредима гимназије, па је, иако је био одличан ђак, прекинуо редовно школовање и отпочео глумачку каријеру. Гимназијско школовање је ипак наставио у Бгду. У Берберовићеву позоришну дружину ступио је 29. XI 1872. Са путујућим позориштима пропутовао је Србију, Срем, Банат, Бачку, Славонију, Хрватску, Далмацију, Боку, Црну Гору, Босну и Херцеговину. Био је повремено ангажован у загребачком ХНК, а стално у НП у Бгду (1881-1885), потом у СНП као глумац и редитељ (од 30. VI 1885. до 20. III 1893), потом кратко у путујућем позоришту Гавре Милорадовића и поново у НП у Бгду, где је 20. XI 1897. прославио 25-огодишњицу уметничког рада, којом га је приликом краљ Александар одликовао Орденом Светог Саве. Писао је драме, приповетке, песме, фељтоне, рецензије, политичке чланке. Своје радове објављивао је у периодичним публикацијама „Јавор“, „Стражилово“, „Фрушка гора“, „Бачванин“, „Браник“, „Застава“, „Вршачки гласник“, „Отаџбина“ и другде. Аутор је драмских комада: Буњевка (Липа Буњевка), драма у 3 чина с певањем (музика: Ф. Гал); Близанци, историјска драма у 5 чинова; Јабука, оперета у 3 чина с певањем (музика: Х. Доубек); Врачара, слика у 3 чина с певањем (музика: Е. Пихерт); Краљевић Марко и Арапин, историјска слика у 5 чинова с певањем и играњем (музика: Ф. Гал); Отац, драма из далматинског живота у 3 чина; Коњички потпоручник Микица, шаљива игра у 3 чина; Ивкова слава, комад у 3 чина (према С. Сремцу). У СНП су изведена М. дела: Буњевка / Липа Буњевка (1888, 1901), Близанци (1891), Врачара (1891), Јабука (1892), Марко Краљевић и Арапин (1895), драматизација Сремчеве Ивкове славе (1923, 1946, 1951) и његов превод драме Пит и Фокс Р. Готшала (1887).

РЕЖИЈЕ: Дебора, Разбојници, Отело, Наследник, Фауст, Смрт Стевана Дечанског, Завађена браћа, Распикућа, Пит и Фокс, Федора, Милош у Латинима, Мехурићи, Пут око Земље за осамдесет дана, Монтроз, Златан паук, Курјак и јагње, Туђинка, Из захвалности, Сељак као милионар, Наш пријатељ Некљужев, Вукашин, Подвала, Јаквинта, Париска сиротиња, Ђаволове стене, Врачара, Ева, Гроф Монте Христо, Челик-човек.

УЛОГЕ: Нотарош (Наши сељани), Краљевић Марко (Краљевић Марко и Арапин), Ролф (Фабрицијусова ћерка), Јосиф (Дебора), Сер Тома Вилкенс (Она је луда), Карло (Разбојници), Војвода Блињи (Господар од ковница), Градиња (Градиња и син му Немања), Емил Бухау (Асунта Леонијева), Манојло Безарић (Нови племић), Гризингер (Доктор Клаус), Касио (Отело), Ћира (Вампир и чизмар), Трбић (Добре воље), Шпигл (Наследник), Миленко (Добрила и Миленко), Влајко (Четири милиона рубаља), Фауст (Фауст), Жан (Завађена браћа), Андрија Ланг (Црна пега), Крста Павитовић (Каврга), Милош Обилић (Милош у Латинима), Филеас Фог (Пут око Земље за осамдесет дана), Џемс Грехем (Монтроз), Блашко (Буњевка), Андраш (Риђокоса), Жерар (Туђинка), Едгар (Краљ Лир), Милош (Кобан спомен), Доловић (Војнички бегунац), Неша (Подвала), Елимар (Ева), Петар Доци (Дојчин Петар), Драгош (Немања).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште у Вуковару, Стражилово, 1885, бр. 38, с. 1215-1216; М. С-ћ, „Разбојници“, Браник, 1886, бр. 11, с. 3; А-м, Две изврсне креације, Наше доба, НСад 1886, бр. 17, с. 3; Г., „Пит и Фокс“, Браник, 1887, бр. 136, с. 4; Г., Завађена браћа, Позориште, НСад 1887, бр. 31, с. 142-143; К-ћ, Фауст, Позориште, НСад 1887, бр. 35, с. 163; В., Српско народно позориште, Застава, 1888, бр. 2, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Застава, 1890, бр. 22, с. 3; А-м, Изјава Веље М. Миљковића, Дневни лист, 1891, бр. 83, с. 3; -н, Буњевка, Позориште, НСад 1891, бр. 41, с. 167; □, Српско народно позориште, Застава, 1891, бр. 176, с. 3; А-м, Српско народно позориште у Земуну, Ново време, Земун 1892, бр. 94, с. 4; А-м, Народно позориште, Српске новине, Бгд 1892, бр. 281, с. 1; Ј. Хр(аниловић), Наш пријатељ Некљужев, Позориште, НСад 1892, бр. 7, с. 26-27; А-м, Веља М. Миљковић, Босанска вила, 1898, бр. 5, с. 65-66.

Д. Н.