МИРИЋ Војислав – драмски глумац (Трстеник, 7. IV 1933 – Београд, 23. IV 2019). Школовао се у Врњачкој бањи, Крушевцу, Бгду и Трстенику. Глуму је студирао на Академији за позоришну уметност у Бгду, у класи Т. Танхофера (1951-1955). У међувремену је наступао као аматер у полупрофесионалном позоришту у Крушевцу 1947/48, на сцени културно-уметничких друштава „Абрашевић“ и „Бранко Крсмановић“ у Бгду 1948-1950, а у току студија као стажиста у Југословенском драмском позоришту у Бгду. Први пут је професионално ангажован у СНП у НСаду 1955/56, а затим у Београдском драмском позоришту од 1957. до 1961. Као слободан уметник, од 1961. до 1980, посветио се глуми на филму, наступајући као гост и на сценама НП у Бгду, СНП у НСаду и НП у Бањој Луци. Склон студији слојевитих текстова и сложених карактера, истанчано емотиван или рационалан, дискретан у спољном сценском изразу, огледао се са успехом и у класичном и у модерном репертоару. Остварио је велик број улога у телевизијским драмама и серијама (Нирнбершки процес, Паљење Рајхстага, Гилда зове Ме Вест). Од 1980. је запослен као управник Позоришта на Теразијама у Бгду. Залагао се за побољшање положаја филмских и позоришних глумаца. Један је од оснивача и председника Удружења филмских глумаца Србије и директор фестивала Филмски сусрети у Нишу.

УЛОГЕ: Фред (Обзирна блудница), Скендербег (Скендербег), Марко Антоније (Јулије Цезар), к. г.

ЛИТ: М. Бабинка, Национална и интимна драма у рукама савесног редитеља, Дневник, 4. V 1956; Д. Поповић, Жан-Пол Сартр: Обзирна блудница, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 277; С. Л., Цезар је спасен, Илустрована политика, 28. I 1964; Ч. Кисић, Бриљантни тренутак: Антонијев говор, Ослобођење, Сарајево 5. VI 1964.

С. Ј.