МИТРОВИЋ Жарко – драмски глумац (Смедеревска Паланка, 20. VI 1915 – Београд, 16. IX 1992). Завршио је пет разреда гимназије у Смедеревској Паланци и у Смедереву. Затим је похађао жељезничко-телеграфски курс у Нишу, где се неколико пута појавио и као глумац на позорници нишког НП. Као аматер наступао је на сцени Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ у Смедеревској Паланци 1934, а као професионални глумац у повлашћеном позоришту Београдска комедија под управом Добрице Раденковића 1935/36, затим у путујућем београдском Малом позоришту под управом Душана Животића 1936/37, у београдском дечијем Родином позоришту од 1937. до одласка у војску 1939, у којој је дочекао и почетак Другог светског рата. У току рата наступао је у Позоришту удружених глумаца до 1943, па у Централи за хумор у Бгду до 1944. После рата је био члан СНП у НСаду од 1945. до 1947, када је прешао у новоосновано Југословенско драмско позориште у Бгду поставши у њему доживотни почасни члан. Наступао је у већем броју филмова, радио-драмских емисија и телевизијских серија. Током каријере огледао се у свим сценским родовима, обележивши се особито у комедији креацијама сналажљивих, пробитачних, често ексцентричних ликова, а посебно остварењима једноставних „малих“ људи којима је уливао хумане садржаје.
УЛОГЕ: Јован (Ђидо), Андреј Андрејевич Шипучин (Јубилеј), Милисав (Сумњиво лице), Марко (Коштана), Неко (Ивкова слава), Лојал (Тартиф), Иван Василич Ломов (Просидба), Светозар Ружичић (Покондирена тиква), Оташ (Два цванцика), Обаб (Оклопни воз), Љубомир Протић (Покојник), Теклтон (Цврчак на огњишту), Аркадије Срећковић (Шума).
ЛИТ: М. Рајковић, Премијера Нушићевог „Покојника“, СВ, 17. XII 1946, А-м, Ангажовање чланова Војвођанског народног позоришта, ВС, 1947, бр. 8, с. 18; Л. Дотлић, Деведесет година Српског народног позоришта у Новом Саду, ЛМС, 1952, књ. 369, с. 73; М. Татић, Говори Жарко Митровић, Позориште, НСад 1970, бр. 8-9, с. 7.
С. Ј.