МОСКАТЕЛО Кузма – књижевник, критичар и преводилац (Дол код Старог Града, Хвар, 10. III 1909 – Ријека, 24. IV 1993). Гимназијско школовање је започео у Дубровнику а завршио у Згбу, где је потом студирао књижевност на Филозофском факултету и дипломирао 1942. Као веома млад човек (1929) запослио се у Хрватском књижевном друштву Светог Јеронима као коректор, па помоћник уредника и коначно сауредник (уз др Јосипа Андрића) недељника „Обитељ“. Песме и књижевне, позоришне и филмске критике и приказе почео је да објављује 1937 (међу њима и један опширан чланак о Жану Расину 1940). У „Обитељи“ је сарађивао до 1944, али и у листовима и часописима: „Мала младост“, „Хрватски радиша“, „Недјеља“, „Спремност“. Током рата је писао и за Хрватску енциклопедију. После рата се вратио у Хрватско књижевно друштво Светог Јеронима, а затим се запослио у средњој грађевинској школи у Ријеци паралелно радећи као лектор у ријечком ХНК „Иван Зајц“ и пасионирано се бавећи лингвистиком (у часопису „Језик“ је 1954. објавио стручни рад „Акцентуација туђица на –ор у хрватском језику“). Објављивао је у послератној периодици: „Бакарска звона“, „Марулић“, „Ријечка ревија Матице хрватске“ и „Даница“. Преводио је са француског и италијанског. Са Фердом Делаком је превео комад Лек за жене или Уображена болесница Карла Голдонија, који је у СНП изведен 1955.

Б. Кв.