ЧАЛЕНИЋ Даринка Дара – глумица (Нови Сад, 18. VII 1934 – Београд, 12. III 2021). Потиче из занатлијске породице; отац Лазар и мајка Кристина рођ. Златић. Веома рано је почела да показује интересовање за глуму па је са пет г. играла у дечјој групи, а после ослобођења се учланила у пионирско позориште које је водио Милан Ајваз (в), а нешто касније Милан Тошић (в). Завршила је малу матуру и две г. Глумачке школе при СНП. Први глумачки ангажман имала је у НП у Краљеву, где је провела сезону 1950/51, а потом је била члан НП у Ужицу од 1. II 1952. до 1. VIII 1953, па у НП у Сомбору од 1. IX 1953. до 31. VIII 1954. У СНП је дошла 1. IV 1955. и у њему остала до 31. I 1959. После одласка из НСада играла је у Савременом позоришту у Бгду од 1960. до 1963, када је прешла у Југословенско драмско позориште и у њему остала до 1972. Позориште је напустила због одласка у САД, где је њен супруг Владимир Петрић (в) предавао на Харвардском универзитету. Током своје позоришне каријере остварила је велик број (око 50) жанровски разноврсних улога. Играла је и у тв-серијама и драмама, као и на филму: Госпођа министарка 1958, Рафал у небо 1958, Ветар је стао пред зору 1959, Мачак под шлемом 1962, Пут око света 1964, Кад будем мртав и бео 1967, Нож 1967, Силом отац 1969, Сирома сам ал’ сам бесан 1970, Живот је масовна појава 1970, Чувар плаже у зимском периоду 1976, Луде године 1977, Љубав и бијес 1980, Авантуре Боривоја Шурдуловића 1980, Дошло доба да се љубав проба 1980, Срећна нородица 1980, Љуби, љуби, ал’ главу не губи 1981, Тајна манастирске ракије 1988. У САД је тумачила једну улогу, Миранда, на српском језику у представи Бура В. Шекспира, која је одржана на Нијагариним водопадима. Добитник је више награда и признања: Златна арена у Пули за улогу Сиде у филму Ветар је стао пред зору 1959;  Стеријина награда за улогу Ижоте у драми Савонарола и његови пријатељи 1965; Награда Филмског фестивала у Нишу за епизодну улогу у филму Чувар плаже у зимском периоду 1976; Златна плакета Стеријиног позорја 2007. и многе друге. На 49. Стеријином позорју 2004. на њену иницијативу установљене су две специјалне награде које се у вредности од по хиљаду америчких долара додељују из фонда „Дара Чаленић“  најбољим младим глумицама до 30 г. старости.
УЛОГЕ: Друга девојка (Крвава свадба), Коломбина (Лек за жене), Исмена (Антигона), Маникирка (Коломба), Варинка (Велика Катарина), Девојка (Догађај у месту Гот), Лизи (Обзирна блудница), Старица (Кројцерова соната), Никол (Да се насмејемо), Млада дама (Седам година зазубица), Лао-Ки (Пут око света), ххх (Војводина), Изабела (Хајде да се играмо), Други дух (Љубав дон Перлимплина), Пук и Враголан (Сан летње ноћи), Друга госпођа дубровачка (Машкарате испод купља), Жијета и Ежени (За Лукрецију), Анчица (Покондирена тиква), Алисон Портер (Осврни се у гневу), Минуш (Бобо), Флора (Тетовирана ружа), Ана (Кула Вавилонска).
ЛИТ: В. Дубравчић, Не о царевима, Дневник, 18. X 1955; А-м, Отворена Мала сцена, Дневник, 9. I 1956; Д. Поповић, Жан-Пол Сартр: Обзирна блудница, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 277; Д. Поповић, Арман Салакру: Да се насмејемо, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 392; О. Новаковић, Обзирна представа Сартрова „Обзирна блудница“, НС, 1956, бр. 110, с. 5; М. Б(абинк)а, Коначно Мала сцена, Дневник, 5. I 1957; М. Бабинка, Сусрет поезије и цинизма, Дневник, 13. I 1957; Ј. В(илова)ц, „Кула Вавилонска“ Душана Роксандића, Дневник, 16. XI 1958; А-м, „Обичан човек“ Соје Јовановић, Позориште, Тузла 1969, бр. 5-6, с. 712; П. Волк, Београдско глумиште, Бгд 2001, с. 895; С. Стефановић, Кад је трамвај јурио до Салајке, Блиц, 4. VI 2007; Т. Петровић, Увек сам играла плућима, Глорија, 20. VI 2007.

М. Л.