ЕНИГАРЕСКУ Октав (Octav Enigarescu) – оперски певач (баритон), вокални педагог и редитељ (Букурешт, 13. VII 1924 – ?, 1993). Заслужни уметник СР Румуније (1962). У Букурешту, на одељењу Брашовског конзерваторијума, завршио је соло певање у класи А. Костескуа Дуке (1949). Као студент (од 1945) наступао је у разним позориштима у Букурешту. Од 1949. је био солиста опере у Клужу (дебитовао улогом Фигара у Севиљском берберину), а од 1955. у Румунском театру опере и балета (Букурешт), где ће касније бити и директор (1969-1971). Упоредо се бавио вокалном педагогијом на конзерваторијумима у Клужу (1953-1955) и Букурешту (1958-1968). Школа уметности у Трговишту (Румунија) носи његово име. Поседовао је драмски баритон великог волумена и импресивних висина, што му је, уз глумачко и сценско мајсторство, омогућило да реализује низ упечатљивих улога различитих карактера: Риголето, Јаго, Фалстаф, Магбет, Амонасро, Скарпија, Жерар (Андре Шеније, Ђордано), Ђани Скики, Бекмесер (Мајстори певачи, Вагнер), Тезеј (Едип, Енеску), Евгеније Оњегин, Кнез Игор и многе друге. За улогу Олега Кошевоја (Млада гарда, Мејтус) добио је Државну награду СР Румуније 1954. Гостовао је у многим земљама (Аустрија, Белгија, Холандија, Немачка, Италија, Француска, Пољска, Мађарска, Бугарска, Турска, бивша Чехословачка и бивши СССР) и био члан жирија угледних међународних певачких такмичења. Наступао је као концертни певач и солиста у вокално-симфонијским делима. У НСад долази 1978, из Русеа (Бугарска). У наредној деценији преносио је своје богато вокално и педагошко искуство као професор на Академији уметности, а на сцени СНП своју оперску уметност у двострукој улози: извођача и редитеља. Кроз његову препознатљиву певачку школу је прошао велик број солиста, чланова СНП (Б. Окљеша, М. Павловић, Д. Илић, Б. Вукасовић, Б. Јатић), али и оних који су оперску каријеру градили у иностранству (Т. Марковић, Б. Кнежевић, Б. Трајанов).

РЕЖИЈЕ: Тоска, Ђани Скики, Пајаци, Отело.

УЛОГЕ: Првосвештеник (Самсон и Далила), Марсел (Боеми), Скарпија (Тоска), Ђани Скики (Ђани Скики), Тонио (Пајаци), Млинар Сима (Еро с онога свијета), Родриго (Дон Карлос), Јаго (Отело), Луна (Трубадур), Жермон (Травијата), Амонасро (Аида), Риголето (Риголето), Набуко (Набуко), Ренато (Бал под маскама).

ЛИТ: G. Constantinescu, Opera, Musica, 1963, бр. 3, с. 40-42; В. Поповић, Риголето Октава Енигарескуа, Позориште, НСад 1973, бр. 6, с. 12.

М. Д. М.