ЧАНГАЛОВИЋ Мирослав – оперски певач, бас (Гламоч, 3. IV 1921 – Београд, 1. X 1999). Одмах после рата певао је у омладинском Културно-уметничком друштву „Иво Лола Рибар“ у Бгду и упоредо учио соло-певање код Зденке Зикове (в). Од 1947. био је стални члан Београдске опере. Гостовао је у свим европским земљама, а такође и у САД, Јужној Америци, Јапану и Уједињеној арапској републици. Награђен је Октобарском наградом града Бгда 1955, Седмојулском наградом 1966, а Наградом АВНОЈ-а 1973. Својом импресивном сценском појавом, изразитом музикалношћу, особеним гласовним тембром у којем су се мужевна рескост и опорост здруживале са мекоћом и топлином, интелигентном глумом снажног интензитета, изузетно пластичном у ставу и гесту, Ч. је био један од најистакнутијих, водећих југословенских оперских уметника свога времена. У СНП је к. г. наступио као Мефисто у Фаусту 13. II 1960. и 8. I 1972, којом приликом му је уручена Златна медаља „Јован Ђорђевић“, као Борис Годунов у истоименој опери М. Мусоргског 17. II 1961, 24. II 1961. и 2. III 1962, Филип у Дон Карлосу 28. IV 1965. и Кончак и Галицки у Кнезу Игору у НСаду и Каиру 1975.

ЛИТ: Н. Грба, Упечатљива креација, Дневник, 21. II 1961; Љ. Станојевић, Сусрет с умјетником, Казалиште, Осијек, 1971, бр. 4, с. 10-11; М. П., Чангаловић на сцени СНП-а, Дневник, 5. I 1972; А-м, Чангаловићу аплаузи и златна медаља, Дневник, 10. I 1972; А-м, Вести из Опере, Позориште, НСад, 1972, бр. 5, с. 10; В. Поповић, Гостовање у новосадској Опери, Позориште, НСад, 1975, бр. 7, с. 5; В. Јовановић, Мирослав Чангаловић, художественик оперског театра, Позориште, НСад, 1999, бр. 1-4, с. 73; М. Одавић, Мирослав Чангаловић (1921-1999), Бгд 2002.

В. П. и В. В.