КОЦИЋ Славољуб – оперски певач, тенор (Београд, 2. III 1949 – Петроварадин, 12. XI 2014). Средњу музичку школу „Стеван Мокрањац” у Бгду завршио је у класи Радмиле Тирнанић као и Седму београдску гимназију 1968. Вишу медицинску школу, одсек физиотерапеута, завршио је 1974, а студирао је и апсолвирао на Музичкој академији у Бгду у класи Звонка Крнетића. Први ангажман добио је 1. I 1973. као солиста Уметничког ансамбла ЈНА у којем остаје све до 15. X 1984. са краћим паузама од 2. VI 1975. до 25. II 1976, када ради у Општој болници у Сплиту. За време деловања у ансамблу ЈНА наступао је често и у представама Београдске опере и Позоришта на Теразијама, тумачећи различите тенорске улоге. У том периоду усавршавао је вокалну технику код проф. Октава Енигарескуа. На сцени Опере СНП са великим успехом је дебитовао у сезони 1983/84. улогом Тамина у Моцартовој опери Чаробна фрула. Од 16. X 1984. стални је члан Опере СНП у којем, као носилац репертоара, остаје све до пензионисања 1. IX 2008. Две сезоне 1997/99. био је директор Опере СНП, а стални је био гост у свим оперским кућама у некадашњој Југославији, као и земљама у окружењу. Звучност центра његовог лепо обојеног лирског тенора, музикалност и сценска уверљивост, омогућили су му успешну реализацију велике галерије различитих оперских ликова, чиме је дао значајан допринос репертоару СНП. Поседовао је и неговао богат концертни репертоар и био врстан интерпретатор српске (П. Коњовић, С. Христић, М. Влајин) и руске (Чајковски, Рахмањинов) соло песме. Добитник је дипломе као финалиста на конкурсу Марија дел Монака у Италији 1978, II награде на такмичењу југословенских уметника у Згбу 1979, награде Музичке академије из фонда  „Данице Мастиловић” за најбољег студента соло певања, Годишње награде СНП за улоге у Мадам Батерфлај 1989, Покондирена тиква 1993, Сутон 1994, Мајска ноћ 1995, а 1996. добио је највише признање СНП Златну медаљу „Јован Ђорђевић”.
УЛОГЕ: Тамино (Чаробна фрула), Гроф Алмавива (Севиљски берберин), Едгардо (Лучија од Ламермура), Неморино (Љубавни напитак), Гуљелмо (Viva la Mamma), Родолфо (Боеми), Марио Каварадоси (Тоска), Пинкертон (Мадам Батерфлај), Алфред (Травијата), Војвода од Мантове (Риголето), Дон Карлос (Дон Карлос), Манрико (Трубадур), Исмаил (Набуко), Туриду (Кавалерија рустикана), Фауст (Фауст), Вертер (Вертер), Дон Хозе (Кармен), Полионе (Норма), Ленски (Евгеније Оњегин), Владимир Игоревич (Кнез Игор), Водемон (Јоланта), Левко (Мајска ноћ), Јењик (Продана невеста), Арханђео (Атлантида), Габријел фон Ајзенштајн (Слепи миш), Шандор Баринкаи (Барон Циганин), Мотл (Виолиниста на крову), Василије (Покондирена тиква), Лујо Ласић (Сутон), Енкиду (Гилгамеш), Еро (Еро с онога свијета), Кулин бег (Кнез Иво од Семберије) и др.
ЛИТ: Е. Гвоздановић, Априлско освежење, Дневник, 16. V 1984; Е. Гвоздановић, На измаку оперске сезоне, Позорште, НСад 26. VI 1984, бр. 9/10, с. 4-5; Д. Плавша, Надмашена очекивања, Политика, 9. XI 1986; Б. Радовић, Масовно и убедљиво, Политика, 26. V 1994; М. Адамов, Музички спектакл, Дневник, 31. I 1997; А-м, Романтични јунак оперске сцене, (In memoriam) Позориште, НСад новембар-децембар 2014, с. 42.
М. Л. и М. Д. М.