ДОБРОВОЉНО (ДРАГОВОЉАЧКО) ПОЗОРИШНО ДРУШТВО У БУДИМУ – Oсновано je у Будиму 1861. г. Ширењу идеје о народном позоришту допринела су и добровољна амтерска позоришна друштва; Јован Ђорђевић је у „Србском дневнику“ писао о деловању дилетаната у Панчеву, Земуну, Иригу и Будиму. Њему су представе у Будиму биле и најмилије не само зато што су допринеле остваривању подухвата у вези с оснивањем сталног српског професионалног позоришта, него и што су већину чланова чинили млади интелектуалци од којих су већина били његови лични пријатељи, ђаци и поштовоци. Антоније Хаџић, који је имао одређена искуства на пословима око српског позоришта, био је интелектуални ментор Текелијанаца око 1860. и на челу ДПД. Друштво је давало представе у корист будућег народног позоришта у кући Јосифа Станковића, као и у башти где је била изграђена летња позорница, „арена“. Одиграли су осам представа у Станковићевој кући у Будиму, а девету у НСаду. Представили су три домаћа драмска остварења: Пријатељи Л. Лазаревића, Кир Јања (Тврдица) и Покондирена тиква Ј. Стерије Поповића, као и две стране драме Инкогнито Ј. Бескидова (Ј. Паларик) и посрбу, лакрдију у једном чину Кобно име (обе је приредио К. Руварац). Имали су укупно 500 гледалаца. Готово је сигурно да је прва представа, Пријатељи, изведена 22. I /3. II 1861, а потом је десетак дана касније, 2/14. II, одигран комад Кир Јања. У суботу 21. V / 2. VI представљени су комади Кобно име и Пријатељи, у недељу 11/23. VI Инкогнито, у недељу 18/30. VI Кир Јања и Кобно име, а у недељу 25. VI / 7. VII Инкогнито и у недељу 2/14. VII Пријатељи и Кир Јања. К. Трифковић и Ј. Ђорђевић наводе да је игран и комад Покондирена тиква, највероватније током зиме. Епилог деловања будимских младих позоришних аматера десио се у НСаду у веома свечаном тренутку, пред многобројном публиком када је 17. и 18. / 29. и 30. VIII 1861. обележена стогодишњица рођења Саве Текелије, прослава је безмало попримила карактер народног сабора. Они су заједно са професионалним глумцима СНП у арени код Зеленог венца, 18/30. VIII играли комад Тврдица (Кир Јања). Наступили су С. Пантелић, Ђ. Вуковић, А. Хаџић, Л. Костић, док су женске ликове глумиле професионалне глумице: Драгиња Поповић, касније Ружић, и Љубица Поповић, касније Коларовић, а у оркестру је прву виолину свирао К. Трифковић, који је после прославе отпутовао у Ријеку. У свим представама укупно наступило је шеснаест глумаца, од којих су четири биле девојке. Чланови су били: Паулина Пава Станковић (1845-?), Марија Мара Розмировић (1836-?), Марија Мара (Мицика) Дука (1843-?), Паулина Пава Дука (1844-?), Стеван Пантелић (1842-1886), Ђорђе Ђура Вуковић (1839-1881), Лаза Костић (1841-1910), Ђорђе Максимовић (1838-1881), Коста Руварац (1837-1864), Љубомир Ненадовић (1837-1916), Константин Станоје Бошковић, Тома Адамовић, А. Хаџић; само једном на сцени су се појавили Димитрије Крестић, Васа Пушибрк (1838-1917) и Васа Ђурђевић (1841-1915). Друштво је имало и свој тамбурашки оркестар, М. Димитријевић наводи да је оркестар имао шест, а Ј. Ђорђевић осам чланова, капелник је био Никола Ника Максимовић (1840-1907) а чланови: Михајло Миша Сабовљевић (1836-1901), Исидор Иса Стојковић (1842-1891), Петар Црногорац, Милош Ракић, Коста Трифковић и Јован Петровић (1841-1867), који се појавио и у епизодној улози само једном. Друштво је скупило 405 форинти и 25 новчића, 2 дуката, 2 дуплована талира и 2 сребрне форинте за СНП, што је добро дошло за почетак рада. Приход од улазница је био 152 форинте.

ЛИТ: Ј. Ђорђевић, Грађа за историју српског позоришта, Позориште, 1873, бр. 56, с. 221-222; Б. Ковачек, Културна збивања међу Србима у Пешти и Будиму 1860–1861. и њихове позоришне представе, у: Талија и Клио II, НСад 2006, с. 140-276.

Н. С.