ЧАПЕК Карел – чешки драмски писац, приповедач, романсијер, есејист, путописац и новинар (Мале Сватоновице, код Упица, 9. I 1890 – Праг, 25. XII 1938). После студија у Прагу, Берлину и Паризу, докторирао је 1915. на филозофији тезом о прагматизму. У почетку се бавио новинарством, а од 1921. до 1923. био је драматург и редитељ Градског позоришта у Прагу. Са братом Јозефом написао је једночинку Љубавна игра (1910). Заједнички су, касније, написали још две комедије. Прву самосталну, лирску комедију Разбојник написао је 1920. у Паризу. У периоду између два рата био је истакнути поборник и тумач Масарикових идеја. Писао је романе (Хордубал, Метеор, Обичан живот, Фабрика апсолутног, Кракатит), приповетке (Распеће, Мучне приповетке, Приповетке из једног џепа и Приповетке из другог џепа), путописе (Писма из Италије, Писма из Енглеске, Излет у Шпанију, Пут на север), фељтоне (Критика речи, О најближим стварима) и козерије. Филозофске и политичке ставове изнео је у делима Разговори са Т. Г. Масариком и Ћутања са Т. Г. Масариком. Најпознатије драме су му: Розумови универзални роботи – Р. У. Р. (1920), Из живота инсеката (1921), Случај Макропулос (1922), а посебно Бела болест (1937) и Мати (1939), којима је стекао велику међународну популарност због доследног демократско-хуманистичког става о борби против надирућег фашизма и потребе организованог одбрамбеног рата. Белу болест, ту беспоштедну сатиру о диктатури, најпре је премијерно извело НПДбС на гостовању у Крагујевцу, 11. I 1938, у режији Александра Верешчагина. После само четири представе драма је скинута са репертоара због полицијске забране. У НСаду Бела болест је први пут приказана 25. I 1938, у режији Ферда Делака. Одмах након премијере представа је полицијски забрањена а редитељу Делаку наређено је да напусти НСад. На основу Делакових сећања и забележака представа Беле болести била је „темпирана“ на актуелне догађаје у свету и њихове рефлексије на унутрашњеполитичку ситуацију у нашој земљи тог времена. Текстове, између сцена, које су говорили спикери неутралне радио-станице, фашистичке радио-станице и краткоталасне ЦО-23 (антифашистичке) станице, као и текстове за дијапозитиве, који су коришћени у представи, написао је, на молбу редитеља, Урош Чобанов, новинар из НСада. Др Марко Малетин, тада управник НПДб, чинио је код ондашњих власти све што је било у његовој моћи да оправда овај редитељски и репертоарски чин и скине забрану са представе, али без икаквог успеха. Мајку, драму о дубоким унутрашњим сукобима мајчинске љубави са грађанском свешћу и патриотским дужностима, СНП је премијерно извело 12. IV 1945. у режији Синише Равасија.
БИБЛ: Bílá nemoc, Praha 1937; Matka, Praha 1938; Бела болест, драма у три чина и четрнаест слика, прев. са чешког Радован М. Лалић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 116; Мати, комад у три чина, прев. са чешког др Крешимир Георгијевић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 118.
ЛИТ: У. Чоб(анов), Велики успех Чапекове „Беле болести“ на новосадској сцени, Дан, 27. I 1938; А-м, „Fehér betegség“ – Szenzaciós rendezéseben adták elö Noviszádon Capek modern drámáját, Reggeli Ujság, 27. I 1938; М. Шербан, Инсценацiја Чапекове „Беле болести“ (репродукција), Војвођански зборник, НСад 1938, с. 155; К. Георгијевић, Карел Чапек, Српски књижевни гласник, 1938, књ. LIV (нова серија), с. 258–276; М. Лесковац, „Мати“ Карела Чапека, СВ, 14. IV 1945; Ф. Делак, Чапекова „Бела болест“ у Новом Саду, у: Споменица СНП 1861–1961, НСад 1961, с. 417–420.

М. Р.