НАДВОРНИК Емил – редитељ (Жепче, БиХ, 1888 – Београд, 1945). Спадао је међу стручно најобразованије југословенске редитеље. У Бечу је завршио гимназију и студирао права. Као волонтер Neue freie Bühne, проучавао режију 1911, коју је иначе свестрано усавршавао 1914/15. код редитеља Макса Рајнхарта у Берлину и посматрао практични рад на берлинским сценама. По повратку у домовину радио је: од 1915. до 1917. као редитељ у Хрватском земаљском казалишту у Згбу, 1917/18. у НК у Осијеку, а при крају 1918. је у Сарајеву, са књижаром и позоришним ентузијастом Леоном Финцијем, основао приватно камерно позориште са одличним уметничким снагама из којег ће се постепено развити сарајевско НП. Од 1920. до 1922. и у сезони 1927/28. био је у СНП у НСаду, а у међувремену (1923-1926) у „Новом дивадлу“ у Прагу, којим је и управљао. Од почетка 1929. до новембра 1930. био је редитељ и секретар НП у Сарајеву, потом једну сезону на истим дужностима у НП у Бгду, поново у Сарајеву (1932-1935) и опет у београдском НП од 3. IX 1935. до 6. IV 1941, када је у Бгду основао приватни Драмски студио; г. 1942. је прешао у загребачко ХНК, у којем се ускоро и пензионисао. Као редитељ је врло брижљиво обрађивао драмски текст и из те свестране анализе постепено су израстали ликови. Најчешће је комад односно представу радио део по део и из таквих сцена је градио уметничку целину. Његове инсценације су, самим тим, добро организоване уметничке целине са утврђеним основним тоном, динамичким изразом и ритмом, али и прилично спутане таквим предострожностима. Он је најсигурније постављао класичну драму, нарочито Шекспира и нордијску драматику, поготову Ибзена и Стриндберга. Супруга му је била глумица Јозефина Матић, уметничког имена Нада Ворни (в).

РЕЖИЈЕ: Сан летње ноћи, Хамлет, Хеда Габлер, Фаун, Љубомора, Опасна игра, Флорентинска трагедија, Музика, Вучина, Сутон.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Слобода, НСад 1920, бр. 216, с. 3; Б. П., „Хеда Габлер“, драма у 4 чина од Х. Ибзена, Република, Бгд 1920, бр. 99, с. 3; Б. М., Хенрих Ибзен: „Хеда Габлер“, Јединство, 6. VI 1920; А-м, „Флорентинска трагедија“, Застава, 16. X 1920; М. Ср., Позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1924, бр. 19, с. 1; К. Николић, „Хамлет“, Нови Сад, 1927, бр. 36, с. 3-4; А-м, У уторак, 1. новембра о. г. даваће се први пут „Музика“, слика морала у четири чина од Ф. Ведекинда, Видовдан, НСад 1927, бр. 422, с. 3; А-м, „Вучина“ од М. Огризовића, Застава, 29. XI 1927.

Б. С. С.