НАЈДЈОНОВ Сергеј Александрович (Сергей Александрович Найдёнов) – руски драмски писац (Казањ, 14. IX 1868 – Јалта, 5. XII 1922). Право му је презиме Алексејев (Алексеев). Рођен је у трговачкој породици. Завршио је Музичку академију у Москви и неко време се бавио глумом. Написао је 1901. драму Вањушинова деца (Дети Ванюшина) и доживео успех који никад доцније неће поновити. У уметничкој критици трговачке средине наставља линију А. Островског, али унутар слоја трговачке капиталистичке буржоазије већ види раскол. Био је близак руским критичким реалистима са почетка двадесетог века: кретао се у кругу Чехова, Телешова, Буњина, Горког. Редовно је сарађивао у зборницима „Знание“, које је водио Горки. Са мањим или већим успехом, писао је драме и после Октобарске револуције. У СНП је 1906. извођена Н. најпознатија драма – Вањушинова деца, у преводу Јована Максимовића. Остала драмска дела: Богаташ (Богатый человек), Авдотјин живот (Авдотьина жизнь), Блудни син (Блудный сын), Родни град (Родной город), Неугасива светлост (Неугасаемый свет), Тетка-Анин роман (Роман тети Ани), Жртве нашег доба (Жертвы нашего времени), Зид (Стены).

ЛИТ: Н. Н., Најђенов и његове драме, Самоуправа, 1905, бр. 6; Л. (Марковић) М(ргу)д, Најђенов С. „Вањушинова деца“, представа у Новом Саду, Браник, 1908, бр. 1.

Б. К-ћ