НАЗОР Владимир – књижевник (Постира, острво Брач, 30. V 1876 – Загреб, 19. IV 1949). Породица је пореклом из Пољица близу Сплита, а на Брач се доселила у XVIII веку; у месту Ложишће су постали поседници и трговци вином; имали су куће у Луци Бобовишћа, у Милни и у Венецији. Н. отац Петар је био цариник; по линији мајке Марије, рођ. Вулић, био је у сродству са породицом Томазео, у чијој се палати Понцета у Постирама и родио. У пролеће 1882. очева царинарска станица је премештена у Луку Бобовишћа, где је Н. живео од своје шесте г. до завршетка студија. У Сплиту је похађао најпре Класичну а затим Велику реалну гимназију, у којој је матурирао 1894. и у којој је радио као суплент када је апсолвирао на студијама природних наука у Грацу 1898. Дипломирао је 1902. Био је запослен: у задарској италијанској (1900-1901) па у хрватској гимназији (1901-1903), у пазинској гимназији (1903-1906), у Мушкој учитељској школи у Копру (1906-1908) и у Каству као професор (1908 -1909) и као директор Учитељске школе (1909-1918). После Првог светског рата био је у Згбу професор Учитељске школе (1918-1920), у Цриквеници управник Дечјег дома (1920-1926, 1928-1931), а у међувремену вршилац дужности директора гимназије на Сушаку (1926-1927). Затим је у Згбу био хонорарни управник Дечјег сиротишта (1931-1932. и од 1934. до пензионисања, 1936), а од 1932. до 1933. директор Друге мушке гимназије. У два маха је (1929. и 1933), ради лечења ноге, ишао у Топуско. Од 1936. до рата 1941. лета је проводио у Луци Бобовишћа и на Брачу, а зиме у Згбу. На мајским изборима 1935. гласао је за владу Б. Јевтића и зато је у Згбу био бојкотован, па је отишао на кружно путовање источним Медитераном бродом „Краљица Марија“. На изборима децембра 1938. гласао је за Удружену опозицију, што га је у Згбу „рехабилитовало“. Поткрај 1942, у својој 66. г. и болестан, отишао је са И. Гораном Ковачићем у партизане и на Нову г. 1943. прешао преко Купе на слободну територију. У Бихаћу је био у Врховном штабу и АВНОЈ-у, прошао IV и V офанзиву. Јуна 1943. постао је председник ЗАВНОХ-а. У лето 1944. био је на лечењу у околини Барија у Италији. Преко Виса вратио се 5. V 1945. са ЗАВНОХ-ом у ослобођени Згб. Као председник ЗАВНОХ-а, затим Президијума Народног сабора Хрватске, до смрти је живео у Згбу у вили на Тушканцу. Био је ванредни члан ЈАЗУ, члан Чешке академије Umeelecke Besedy у Прагу, Матице српске, председник Друштва књижевника Хрватске, Матице хрватске и почасни председник Савеза књижевника Југославије. Свечано му је 30. V 1946. прослављен 70. рођендан. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој. Знао је италијански, француски, енглески и немачки. Поезију је почео да пише на италијанском још као гимназијалац, а песме наших песника и властите преводио је све до 1942. На хрватском је почео писати по наговору школског друга М. Беговића. Био је превасходно песник, али је писао и приповетке, приче за децу, романе, чланке, есеје, успомене, па и игроказе за децу, од којих је Црвенкапица (објављена у Згбу 1925) 1932. изведена и у СНП. Исти комад су у пионирском позоришту „Чика Јова Змај“ у НСаду априла 1949. приредили чланови СНП: Милан Тошић као редитељ, Маргарита Дебељак као кореограф и Душан Стулар као аутор музике и музичка пратња.

В. В.