НЕДЕЉКОВИЋ Тоша – актуар ДСНП и преводилац-посрбљивач (Нови Сад, 27. V 1843 – Земун, 11. II 1910). Рођен је у занатлијској породици; право име му је Теодор. Основну школу и гимназију завршио је у НСаду, а права у Пешти као питомац Текелијиног завода. Доцније је из правних наука и докторирао. Као студент учествовао је у раду „Преоднице“ и Уједињене омладине српске и био присталица Светозара Милетића. По завршетку студија радио је најпре у адвокатској канцеларији др Стевана Павловића у НСаду, а затим код Михајла Рогулића у Вуковару. Од 1. VII 1869. до 25. XII 1871. био је правник новосадског Магистрата за парничке послове, а потом бележник код школске и црквене управе Горњокарловачке епархије у Плашком. Затим се настанио у Земуну, где је до смрти био адвокат. Од студентских дана бавио се публицистичким радом, сарађивао је у „Матици“ (1866, 1868) и ЛМС (1873). У зрелим г. одвојио се од Милетића и Народне странке и тада је сарађивао у Игњатовићевом „Недељном листу“ (1881) и, доцније, у Бекићевој „Народности“, где му је први пут штампана историјско-политичка студија Векови прошлости српскога народа (1908). Био је посланик Земаљског сабора у Згбу и Српског народно-црквеног сабора у Сремским Карловцима. Од 1869. био је члан Књижевног одељења МС. Изабран је за актуара ДСНП 30. X 1867. са 300 форината годишњег хонорара; дужност је преузео 15. XI 1867. и обављао је до 22. II 1868, што је исувише кратко време да би његов рад на овој дужности могао да остави виднији траг. Шаљиву игру Љубав и филозофија непознатог немачког писца СНП је (од 1862. до 1870) изводило у његовој посрби, коју је потписао као Божидар Н.

ЛИТ: Др М. Костић, Стипендисте Матице српске, у: Матица српска 1826-1926, НСад MCMXXVII, с. 645; В. Стајић, Новосадске биографије, VI, НСад 1956, с. 166; П. Малетин, Из историје Матице српске – Књижевно одељење, Рад МС, 1974, св. 10, с. 54-55.

Л. Д.