НЕДИЋ Боривоје – преводилац (Београд, 28. VIII 1900 – Београд, 27. VII 1987). Син чувеног српског књижевног критичара Љубомира Недића. Основну школу и гимназију учио је у Бгду. Школовање је, у току Првог светског рата, као један од избеглих српских ђака наставио у Енглеској. Матурирао је на Оксфорду 1918, а дипломирао на универзитету у Кардифу 1922. По повратку у земљу образовање је наставио на Београдском универзитету. Г. 1923. постављен је за суплента у Скопљу, где је био један од покретача и уредника часописа „Месечни преглед“, који је убрзо прерастао у „Јужни преглед“. До почетка Другог светског рата био је професор у Суботици, Бањој Луци, Вршцу и Бгду, професор Војне академије у Бгду, управник бањалучког позоришта и књижевни референт београдског НП. После рата, 1945-1946. радио је као шеф Позоришног одсека Министарства просвете Србије и истовремено као помоћник директора Драме у НП у Бгду. Од 1946. до 1952. је био уредник издавачког предузећа „Просвета“, а од 1952. до 1966. предавач па виши предавач енглеске књижевности на београдском Филолошком факултету. Бавио се есејистиком и критиком. Саставио је неколико антологија енглеске и америчке књижевности. Био је један од оснивача Удружења књижевних преводилаца Србије и његов председник и, такође, један од оснивача и вишегодишњи председник Шекспировог друштва у Бгду. Прослава 400-годишњице Шекспировог рођења (1964) у Бгду и Србији у највећој мери је његово дело. Главни му је рад на преводилачком плану. Превео је велик број енглеских и америчких романа, студија и есеја. Филдинг, Бекон, Дефо, Елиот, Вајлд, Голсворти, Мом, Хаксли, По, Твен, В. Џејмс, Лондон, Синклер, Вајлдер су међу писцима које је пренео на наш језик. Посебно је значајан његов рад као преводиоца драмских текстова, а међу њима Шекспирових и  Шоових комада. Од Шекспирових дела је превео: Како вам драго, Јулија Цезара, Трагедију Ромеа и Ђулијете, Зимску бајку, Антонија и Клеопатру, Веселе жене из Виндзора, Краља Хенрија VIII, великом већином у заједници са Велимиром Живојиновићем. Од Шоових дела превео је Лекара у недоумици, Пигмалиона и Свету Јовану. Преводио је и комаде Голсвортија, Синга, О’Кејсија и Гоу-Д’Исоа. СНП је приказало четири његова превода: 1952. Шовог Пигмалиона, 1964. Шекспировог Јулија Цезара, 1966. Шекспирове Веселе жене из Виндзора и 1968. О’Кејсијев комад Плуг и звезде.

ЛИТ: Д. Адамовић, Убрзано сиромашимо језик, Политика, 7. XI 1976.

С. А. Ј.