НЕСТРОЈ Јохан Непомук (Johann Nepomuk Nestroy) – аустријски глумац, писац комедија и позоришни радник (Беч, 7. XII 1801 – Грац, 25. V 1862). Рођен је у адвокатској породици чешког порекла. Похађао је Академску и Шкотску гимназију, две еминентне школе у Бечу, па започео студије права које није завршио, али је врло рано запажен његов изванредан бас; већ 1822. ангажован је као певач у Дворском позоришту у Бечу (Сарастро у Моцартовој Чаробној фрули). Од 1823. наступао је као глумац најпре у Бечу, па у немачким позориштима у Амстердаму, Брну (1825), Грацу и Братислави (1826). Од 1831. ангажовао га је Theater an der Wien, у којем долази до изражаја његов таленат комичара, не само извођача него и писца комедија, неретко и лакрдија. У Леополдштатско позориште је дошао 1845. и на његовом челу се налазио од 1854. до 1860. Последње две г. живота провео је као пензионер у Ишлу и Грацу. Непрегледна маса света је присуствовала његовом погребу, што само доказује колико је код савременика био популаран и као глумац и као писац. Као глумац чешће се служио екстемпорирањем користећи тако прилику да упути жаоке на рачун Метерниховог система, што му је само повећавало популарност код грађанског света, а због чега је од власти добијао опомене и бивао новчано кажњаван. Био је веома плодан писац комедија и ведрих лакрдија које у највећем броју случајева представљају прераде, пародије или варијације туђих тема. Од 83 његова позоришна комада мало их је за његовог живота штампано; но, неки су и данас на аустријским сценама, па и шире. Неретко је цензура интервенисала на његовим текстовима, што је – поред већег броја не сасвим идентичних позоришних рукописа – знатно отежавало касније штампање његових дела. Поуздано је историјско-критичко издање Н. целокупних дела у 15 свезака које је припремио Ото Ромел (Sämtliche Werke. Herausgegeben von Fritz Brukner und Otto Rommel, Bd. 1-15, Wien 1924-1936). Његова дела су баш својим критичким ставом према вишим слојевима грађанства и аристократије, као и својим плебејско-опозиционим тенденцијама, била веома популарна не само у Бечу и ужој Аустрији него и код свих народа хабзбуршке државе, па и шире. Те „веселе игре“ су немачке позоришне трупе давале и на нашем терену, а у преводу и наши дилетанти. Београдско НП је 9. X 1873. у Шапцу дало исти комад који је био на репертоару СНП у НСаду. Нешто његових дела је штампано и код нас, у преводу и преради: Lumpacivagabund ali zanikrna trojica (Der böse Geist Lumpazivagabundus) превео је на словеначки Адолф Робида (Љубљана 1927), а Утопљенике (Der Zerrissene, 1844) на српскохрватски су превели Ј. Кушан и Ф. Делак (Згб 1950). СНП је 1911. извело Н. веселу игру Три бекрије (Der böse Geist Lumpazivagabundus, написано 1833, штампано 1835) у преводу и преради Гедеона Леовића.

БИБЛ: Три бекрије, прев. Г. Леовић, Сомбор 1862.

ЛИТ: С. К. Костић, Österreichische Dramatiker auf der Bühne des Serbischen Nationaltheaters in Novi Sad, Maske und Kothurn, Беч 1866, бр. 2-3, с. 196-202.

С. К. К.