НИГРИНОВА Вела – глумица (Љубљана, 14. XI 1862 – Београд, 31. XII 1908). Право јој је име Августа. Глумачку каријеру започела је у љубљанском Драматичном друштву, наступивши први пут на сцени 19. XI 1876. у Ловудској сиротици. Диригент НП у Бгду Даворин Јенко успео је да је наговори да пређе у НП Бгд; од октобра 1882. до смрти је непрекидно била првакиња београдског НП, одакле је често гостовала на југословенским, па и иностраним сценама. У СНП је гостовала јануара 1892, којом је приликом одиграла четири улоге: Клара Болије (Господар од ковница), Есмералда (Звонар Богородичине цркве у Паризу), Наташа (Наш пријатељ Некљужев) и Маргарита (Фауст), а 1907. је са београдским ансамблом пред Новосађанима гостовала као Рајмонда у Господину Алфонсу. Рецензент „Позоришта“ потписан са „С.“ (у бр. 3. од 4. I 1892) о Н. пише: „Она је уметничком игром својом потпуно оправдала онај леп глумачки глас, који јој је претходио. По природи млада, лепа и умиљата, задобија одмах свакога неусиљеном игром својом, чим се само појави на позорници. Очи су јој пуне чара, пуне миља, ал’ умеју и да засевну и муњевитим севом својим да те поразе. Глас јој је умиљат, пун снаге и звука. Она може гласом својим и да загрми као гром, и да загуче као голуб. Сваку реч изговара јасно и разговетно, наглашавајући их као што треба. Покрети тела јој увек су у потпуној сагласности са говором јој. Увек тежи да постигне игром својом у свему потпуну хармонију, која треба да влада у глумачкој, као и у свакој другој уметности. Те врлине и особине њене, па марљиво учење и проучавање улога, подигле су је у ред првих глумица наших. Није, дакле, никакво чудо, што је на јуриш освојила и срца наше иначе доста хладне публике, која се не загрева тако лако“.

ЛИТ: А-м, Вела Нигринова, Позориште, НСад 1891, бр. 44, с. 179; А-м, Српско народно позориште, Застава, 1892, бр. 4, с. 2; С., „Звонар Богородичине цркве“, романтична драма у 5 чинова, по роману Виктора Игоа, Браник, 1892, бр. 8, с. 4; Р., „Господар од ковница“, позоришна игра у 4 чина, а 5 слика. Написао Жорж Оне, Браник, 1892, бр. 8,  с. 4; -В-, „Фауст“, трагедија у 6 раздела, написао В. Гете, Браник, 1892, бр. 9, с. 4; Ј. Хр(аниловић), Наш пријатељ Некљужев, Позориште, НСад 1892, бр. 7, с. 26-27; А-м, Вела Нигринова, Браник, 1908, бр. 288, с. 3.

В. В.