НИКОЛАИ Ото (Otto Nicolai) – диригент и композитор (Кенигзберг, 9. VI 1810 – Берлин, 11. V 1849). Као шеснаестогодишњак је побегао од куће и нашао уточиште у једном берлинском прихватилишту за малолетнике. Музику је студирао код Карла Фридриха Целтера. Када је 1833. прешао у Италију, где је у Риму, при пруској амбасади, постао оргуљаш у капели, почео је да изучава оперску уметност. У Италији је и компоновао највећи део својих сценских дела, махом по либретима на италијанском језику. За диригента Бечке опере постављен је 1837; најзаслужнији је за оснивање Бечке филхармоније. Од 1847. радио је као диригент Краљевске опере у Берлину. Најзначајнија оперска дела су му: Енрико II (Enrico II, 1839), Храмовник (Il Templario, 1840), Одуардо (Odoardo e Gildippe, 1841), те Веселе жене виндзорске (Die lustigen Weiber von Windsor, 1849), за коју је либрето, по Шекспиру, написао Херман Мозентал и која је у СНП извођена 1979.

В. В.