НИКОЛАЈЕВИЋ Душан С. – драмски писац (Београд, 22. XII 1885 – Београд, 18. III 1961). Основну школу и гимназију завршио је у Бгду, затим студирао права у Минхену и Лајпцигу, а усавршавао се у Бечу. Између два рата радио је само као публициста не улазећи нигде у стални службени однос: зато је и сарађивао у многобројним листовима и часописима. Извесно време је био и председник Удружења новинара – док је Моша Пијаде био секретар. Био је многоструко плодан: писао је претежно полемичке, по обиму обично мање, студије, најчешће из књижевности (о Љубомиру Недићу, Богдану Поповићу, Живојину Перићу, Јанку Веселиновићу, о Његошевом Горском вијенцу, о Хамлету, Фаусту, теоријски о држави, о краљу Милану и Тимочкој буни итд.) и есеје (Кроз живот и књиге, I и II коло, 1921-1924), али се највише истакао и био најплоднији између два рата као драмски писац. Написао је више драма неуједначених по уметничкој вредности и различитих по сценском успеху: Многаја љета, Парола, Преко мртвих, Вечна копрена, Волга, Волга и Клевета. Драме су му разноврсне тематско-идејне садржине. У њима најчешће приказује и сатиром понекад оштро шиба многе негативне појаве и указује на најразноврсније кризе из моралног, економског и уопште из друштвеног међуратног живота грађанске класе, у њој особито трговачког, банкарског, рентијерског и профитерског света. У драми Преко мртвих, изразито друштвеној, можда и најбољој, сценски несумњиво најефектнијој и сатиром сигурно најоштријој, сликао је и жигосао ћифтинско-профитерски морал и наказна друштвена схватања људи који и преко мртвих газе ка свом себичном циљу. У СНП је драма Преко мртвих изведена 1930.

Б. С. С.