НИКОЛАЈЕВИЋ Милан – преводилац и драматизатор (Рума, 1849 – Загреб, 11. III 1912). Завршивши права у Бечу, службовао је неко време као начелник слободног трговишта Руме. Потом је, осамдесетих г., прешао у Згб, где је радио као перовођа и тајник, а касније и као саветник краљевско-земаљске владе у Одјелу за богоштовље и наставу, где је био известилац за послове српске народно-црквене аутономије. Још у младости је био присталица Милетићеве странке, али је тек у зрелијем добу биран за посланика (1902) у српски народно-црквени сабор у Сремским Карловцима. Чим је пензионисан настанио се у Бечу, али се убрзо вратио у Згб, где је живео до смрти. Повремено је писао прозне књижевне саставе објављујући их у хрватским литерарним часописима. Издао је брошуру Преглед српскога православнога парохијалног свештенства епархије горње карловачке (Згб 1892). СНП је приказивало његову посрбу-драматизацију позоришног комада у 2 чина Бангалоз, израђену према новели Б. Ставенова (1896).

ЛИТ: Б., Српска народна позоришна дружина у Новом Саду, Застава, 4. VI 1897; (Ј.) Г(рчић), Бангалоз, Позориште, НСад 7. VI 1897; А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1897, бр. 24, с. 766-767; А-м, † Милан Николајевић, Србобран, 13/26. III 1912; А-м, Милан Николајевић, Застава, 14/27. III 1912; А-м, Погреб Милана Николајевића, Србобран, 17/30. III 1912; Ј. Грчић, Такозване посрбе на репертоару Српског народног позоришта од 1861. до 1914, ЛМС, 1932, књ. 334, св. 1-2, с. 125.

Ђ. П.