НИКОЛИЋ Александар-Шандор – флаутиста, педагог, диригент (Арад, 16. III 1834 – Будимпешта, 27. V 1895). Флауту је учио код мајстора овог инструмента Ф. Доплера у Будимпешти и Симона Сехтера у Бечу. Био је флаутиста Будимпештанске опере, затим „Карлстеатра“ у Бечу, а доцније капелник и хоровођа позоришне дружине Јожефа Сабоа, са којом је гостовао у Араду, Сегедину и другде. Око 1865. вратио се у Будимпешту, где је од 1875. до 1888. у Државној музичкој академији предавао теоријске предмете и композицију. После пензионисања, 1889, учествовао је у оснивању Мађарске музичке школе, чији је директор био до краја живота. Објавио је 1863. обраде за мушки хор 10 српских песама од 100, колико је намеравао. Неке од ових песама коришћене су у комадима с певањем („Чуј, Душане“, „Већ из густог луга“, „Невером ме зва“…). Компоновао је музику и за мађарске драмске комаде, а аутор је и више црквених композиција (Херувика, Причастен). По неким изворима, у СНП је комад Зидање Раванице Атанасија Николића, осим са музиком Јосипа Шлезингера (1890), извођен и са Н. музиком.

ЛИТ: А-м, Србин оснивач Мађарске музичке школе, Бранково коло, 1896, бр. 46; В. Ђорђевић, Прилози биографском речнику српских музичара, Бгд 1950, с. 37-38.

Н. П.