НИКОЛИЋ Милан – глумац-епизодиста. Родом је из Панчева. Глумачку каријеру је започео 1889. у једној путујућој трупи. Члан СНП је био од 1893. до 22. VII / 4. VIII 1906. и од почетка 1908. до 1. VII 1910. У међувремену је, са супругом глумицом Даринком Николић (в), био члан путујуће трупе Љубомира Мицића. После ангажмана у СНП до Првог светског рата наступао је по Србији у разним путујућим позориштима. Почетком 1912. је имао сукоб са управом СНП, која није пристајала да му обезбеди пензију, иако је у пензиони фонд редовно уплаћивао прописани износ пуних 15 г.; коначно су се договорили да му СНП исплати „отправнину“ од 2000 круна. Играо је доброћудне старце, карактерне и комичне улоге. Био је и добар певач, изразито дубок бас.

УЛОГЕ: Марцел (Вечити закон), Коста (Мајка), Момак (Шокица), Дон Северо (Галеото), Игуман (Слободарка), Јаков (Завет), Густав (Мамзел Нитуш), Марко (Гордана), Колебан (Станоје Главаш), Павле Поповић (Сеоска лола), Јован Недељковић (Пучина), Кололети (Тоска, Сарду), Први грађанин (Народни непријатељ), Мереј (Слепи миш).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште у г. 1893, Позориште, НСад 1893, бр. 7, с. 34; А-м, Српско народно позориште, Застава, 12. XII 1893; Нил., Српско народно позориште у Карловцима, Застава, 13. II 1894; Ј. Хр(аниловић), Мајка, Позориште, НСад 1895, бр. 10, с. 38-39; -о-, Српско народно позориште, Застава, 12. VIII 1895; Ј. Г(рчић), „Галеот“, драма у три чина, Браник, 1896, бр. 3, с. 1; К. Суботић, Како су играли наши глумци у Митровици, Застава, 29. X 1897; А-м, Српско народно позориште, Српство, Вршац 25. XII 1898; А-м, Српско народно позориште, Невен, Суботица 1904, бр. 5, с. 76-78; А-м, Српско народно позориште, Српски глас, Велика Кикинда 1910, бр. 58, с. 3; Армил, „Прилог за коначан обрачун“ (Мало рачуна о раду позоришне дружине), Браник, 1910, бр. 17, с. 6; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1910, бр. 17, с. 6; А-м, Милан Николић, Трговачке новине, 8. I 1912.

В. В.