НИКОЛИЋ Милена – историчар књижевности и позоришта (Шабац, 20. VIII 1909 – Београд, 30. VII 1998). Девојачко презиме јој је Јовановић: отац Милан био је терзија а мати Јелена рођ. Тодоровић домаћица; брат јој је био познати југословенски глумац Љубиша Јовановић. Основну школу (1917-1921) и гимназију (1921-1928) завршила је у Шапцу, а студије југословенске књижевности и руског језика и књижевности на Филозофском факултету у Бгду (1928-1932). Радила је као суплент гимназије у Великом Бечкереку (1933-1935), у Петој мушкој гимназији у Бгду (1935-1937), па као професор Женске реалне гимназије „Краљице Марије“ у Бгду (1937-1941). За време окупације (1941-1944) није била у служби. Од 1944. до 1946. била је запослена као лектор и преводилац у Новинско-издавачкој установи „Борба“. Кратко време 1945. била је професор српскохрватског језика у Албанији. Преда­вала је на Официрском гимназијском течају у Белом двору (1946-1947). Г. 1947. била је професор у Другој женској гимназији у Бгду, секретар Друштва за културну сарадњу Југославија-Албанија (1947-1948), виши референт Комитета за културу и уметност Владе ФНРЈ (1948-1951) и од 1951. до пензионисања, 1971, радила је као директор Музеја позоришне уметности СР Србије у Бгду, у ком периоду је била и уредник свих издања ове институције. Први књижевни рад јој је приказ Три драме Ивана Цанкара („Мисао“, 1932, бр. 311/312, с. 417-436). Радовима из историје позоришта, позоришта у народној револуцији и у логорима сарађивала је у часописима и листовима: „Мисао“ (1932), Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (1936-1937), „Борба“ (1949, 1951), „Књижевне новине“ (1951-1952), „Ревија“ (1953), „Позоришни живот“ (1955), „Позориште у Југославији“ (1955), „Политика“ (1959), „Наша сцена“ (1959), „Дневник“ (1961), Зборник Музеја позоришне уметности „Бранислав Нушић“ (1965), „Позориште“ (НСад 1969), „Комунист“ (1970), „Сцена“ (1971), „Театрон“ (1976, 1980), „Могућности“ (1983), Зборник Савета академије наука СФРЈ (Скопље 1984). Била је члан (и једно време председник) Музејског друштва Бгда и Музејског друштва Србије. Одликована је Орденом рада са златним венцем (1970). Њен превод с руског драме Немирна старост Л. Рахманова приказан у НП у Бгду (1949). Поводом стогодишњице београдског НП приредила је изложбу и пригодну монографију Сто година Народног позоришта 1868-1968 (Бгд 1968); на скупу о историји партизанских позоришта у Јајцу имала је уводну реч (објављено у „Театрону“ 1980, бр. 23, с. 102-104); са Мирјаном Ђаковић уприличила је зборник Љубиша Јовановић (Бгд 1995).

БИБЛ: Друштво за проучавање позоришта, НС, 1959, бр. 139, с. 15; 100 (или више) година Народног позоришта у Београду, Позориште, НСад 1969, бр. 5, с. 10, бр. 6-7, с. 13; (са А. Ујесом) Прилог за проучавање уметничког рада и живота Љубише Јовановића, 1908-1971, Сцена, 1971, бр. 6, с. 17-65; Заборављени песник, драмски писац и глумац Жарко Лазаревић 1885-1915, Театрон, 1976, бр. 5, с. 75-80.

В. В.