НИКОЛИЋ Зденка – оперска певачица, сопран (Костањевац, код Загреба, 4. IV 1922 – Футог, 26. XII 2014). После завршена 4 разреда гимназије у Бгду студирала је музику (соло певање и клавир) у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у НСаду у класи О. Молчанове, у Оперском студију те школе којим је руководио Е. Марјашец и, најзад, код Б. Дубске. У СНП је ангажована као солисткиња 1. IV 1946. и у њему остварила целу своју певачку каријеру. Дебитовала је 25. VIII 1946. у насловној улози Ервеове оперете Мамзел Нитуш. У пензију се повукла 31. VIII 1974. Често је наступала и на концертима и снимала за Радио НСад и Радио Бгд. Гостовала је у Бгду, Скопљу, Осијеку и многим другим местима у земљи, а такође у Клужу (Румунија) и у Варни (Бугарска). Одликована је Орденом рада са златним венцем (1961). Добитник је Октобарске награде НСада у два маха (1963. за улогу Орфове Мудре девојке и 1974. „за дугогодишњи предан уметнички рад и висока музичко-сценска остварења“), Златне медаље „Јован Ђорђевић“ (1973) и других признања. Складне сценске појаве, изванредно музикална, гласа пријатног, гипког, технички добро постављеног, даровита глумица неусиљених, особено присних изражајних средстава, уз то студиозна, узорно одана позиву, Н. је у хармоничном споју ових особина остварила преко 40 улога у фаху лирског и колоратурног сопрана, разноврсних по карактеру и судбини као и по певачким и глумачким захтевима. Пронела је сценом, увек као жива и занимљива људска бића, велик низ младих девојака и жена, враголастих, лукавих, раскалашних или нежно лирски настројених, али и оних које у различитом степену носе у себи тугу, несрећу и тра­гику. Виолета Валери у Травијати, коју је певала више од 100 пута, најпознатија је њена улога и једна од неколико најбољих, улога која је остала узорна по финоћи, топлини и складности интерпретације. Са великим успехом наступала је и у оперети, испољивши и у том жанру изванредну лакоћу и грациозност. Кроз целокупну каријеру уживала је изузетне симпатије публике. Н. спада међу најистакнутије и најзаслужније солисте Опере СНП у послератном периоду.

УЛОГЕ: Виолета (Травијата), Ђилда (Риголето), Розина (Севиљски берберин), Сузана (Фигарова женидба), Церлина (Дон Жуан), Блонда (Отмица из сераја), Лучија (Лучија ди Ламермур), Норина (Дон Пасквале), Адина (Љубавни напитак), Еуридика (Орфеј), Лизета (Тајни брак), Маргарета (Фауст), Олимпија (Хофманове приче), Парасја (Сорочински сајам), Мими и Мизета (Боеми), Микаела (Кармен), Лучиета (Четири грубијана), Гретл (Чаробна виолина), Девојка (Мудра девојка), Ђула (Еро с онога свијета), Софија (Вертер), Церлина (Фра Дијаволо), Мачак (Мачак у чизмама), Дениза (Мамзел Нитуш), Маргита (Шева), Стази (Силва), Розалинда (Слепи миш), Ана Главари (Весела удовица), Флорами (Мала Флорами), Помпадур (Мадам Помпадур).

ЛИТ: Н. Петин, Штраусов „Слепи миш“, СВ, 13. VII 1951; Н. Петин, Глуков „Орфеј“ на новосадској позорници, НС, 1952, бр. 39-40, с. 2; Н. Грба, Жорж Бизе, „Кармен“, СВ, 22. XI 1952; Л. Д(отлић), Зденка Николић, НС, 1954, бр. 86-87, с. 6; Н. Грба, „Фигарова женидба“, Дневник, 10. I 1956; Б. Драгутиновић, Мусоргски: „Сорочински сајам“, Дневник, 27. XII 1956; Н. Грба, „Дон Хуан“ на сцени Новосадске опере, Дневник, 1. XII 1961; Н. Грба, Обновљени „Риголето“, Дневник, 23. I 1962; В. Поповић, Зденка Николић. Прилог за портре, Позориште, НСад 1969, бр. 5, с. 14; Н. Максимовић, Живот посвећен опери, Дневник, 17. III 1970; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 98-99.

В. П.