ЧЕПЕ Аница – оперска певачица, сопран (Камница, Словенија, 9. VIII 1919 – Нови Сад, 19. II 2012). Учесник је НОБ од 1. XII 1941. После завршеног рата наставила је опште и започела музичко образовање, те је 1950. завршила Средњу музичку школу у Бгду, а 1953. Музичку академију у Бгду. Вокалну технику студирала је код познатих педагога Лава Врбанића и Николе Цвејића. Уметничку каријеру је започела у Културној екипи XVIII словеначке дивизије, наступајући на многобројним концертима за борце и становништво ослобођених територија. Нарочито често, а на задовољство слушалаца, певала је, врло захтевну, „Солвјегину песму“ Едварда Грига и увек за њено извођење била срдачно поздрављена. Од 1945. до септембра 1949. била је ангажована као солисткиња Опере у Марибору, затим у Радио-Згбу па у Радио-Бгду, а од 15. IX 1951. је солисткиња Опере СНП у НСаду, у којем је 31. X 1968. дочекала пензију. Наступала је на концертима и у програмима радио-станица у НСаду, Бгду, Марибору, Љубљани и Згбу. У музичком погледу веома образована, пријатног гласа, безрезервно одана своме позиву, дала је леп и озбиљан допринос уметничким резултатима Опере СНП. Сигурна у вокалној интерпретацији, ефикасна у глумачком погледу, изражајна у обликовању тумачених ликова, била је поуздани сарадник и партнерима на сцени и диригентима. Остала је у сећању оне генерације Новосађана који су с наглашеном љубављу и оданошћу пратили почетке и каснији развој Опере СНП. Публика јој је била захвална за узбудљиве и надахнуте креације. Добитник је ратних одликовања: Медаље заслуга за народ и Медаље за храброст. Златну медаљу „Јован Ђорђевић“ добила је 1995. Учествовала је у пригодном телевизијском филму РТВ поводом обележавања 150-огодишњице СНП 2011. евоцирањем успомена на период када је била активна.
УЛОГЕ: Мими (Боеми), Ћо-Ћо-Сан (Мадам Батерфлај), Марженка (Продана невеста), Маргарета (Фауст), Микаела (Кармен), Татјана (Евгеније Оњегин), Јарославна (Кнез Игор), Грофица (Фигарова женидба), Дона Ана (Дон Жуан), Аница (Еквиноцијо), Ђула (Еро с онога свијета), Марина (Четири грубијана), Антонија (Хофманове приче), Мадам Говино (Медијум), Силвана (Весела удовица), Инес (Трубадур), Зимонка (Крутњава), Коломбина (Пајаци).
ЛИТ: А-м, Промене у ансамблима, НС, 1951, бр. 28, с. 6; Ј. Шулхоф, Премијера Д’Алберове опере „У долини“, НС, 1952, бр. 36, с. 1; А-м, Припрема се Бизеова „Кармен“, НС, 1952, бр. 43-44, с. 10; Н. Петин, Алтернације у опери „Кармен“, НС, 1952, бр. 52, с. 4; Н. Петин, „Фауст“ у Новосадској опери, НС, 1953, бр. 67, с. 4; Н. Петин, Пролећна премијера Новосадске опере – „Евгеније Оњегин“, НС, 1955, бр. 98–99, с. 4; М. Б(абинка), Освежење у репертоару, Дневник, 23. X 1956; Н. Г(рба), „Заљубљен у три наранџе“, Дневник, 9. VI 1957; М. Б(абинк)а, У знаку јубилеја Опере, Дневник, 22. IX 1957; Е. Фрелих, „Хофманове приче“, Дневник, 7. IV 1959; М. Будак, Напуштена класична режија, Дневник, 20. II 1964; А-м, Прослава јубилеја Анице Чепе, Дневник, 6. II 1969; В. Миросављевић, Опроштај Марженке, Дневник, 2. III 1969; В. Поповић, Опроштајна представа Анице Чепе, Позориште, НСад 1969, бр. 6–7, с. 6; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 57.

В. В.