НИШЛИЋ Лепосава – драмска глумица (Александровац, 27. VII 1871 – Крагујевац, 26. XI 1961). Први пут је ступила на сцену јануара 1891. као Мара Бранковић у Косовском боју Ј. Стерије Поповића у путујућој дружини Михаила Пешића у Пожаревцу. Од 1892. до 1893. наступала је у трупи Михаила Лазића Стрица, од 1894. до 1895. код Ђуре Протића, 1896. код Николе Бате Симића, 1897. поново код М. Лазића, 1898. код Мирка Сувајџића, почетком 1899. у позоришту „Славија“ у Бгду, крајем 1899. у „Србадији“ свога супруга Димитрија Нишлића, за којег се удала 1900; у његовој трупи је играла до 1905, а затим су обоје прешли у нишки „Синђелић“. После смрти супруга, 1906, краће време је водила „Србадију“ заједно са глумцем Андријом Ћурчићем, а 1907. је прешла у трупу Миливоја Мике Стојковића и Косте Делинија. Од 1908. до 1910. била је члан СНП у НСаду, 1911. у Опери на Булевару Жарка Савића у Бгду, а 1912. поново код Делинија. У току балканских ратова, 1912/13, играла је у дружини Димитрија Спасића у Земуну и Бгду, крајем 1913. је била ангажована код Михаила Лазића Чичка у дружини „Тоша Јовановић“, с којом је 1916. отишла у Солун. Краће време је, 1917, са другим глумцима, играла за српску војску и избеглице на Крфу – све до октобра 1918, када се вратила у дружину „Тоша Јовановић“. Од 1918. до 1919. је глумила у новом „Гундулићу“ у хотелу „Таково“ у Бгду под управом Љубомира Рајичића Чврге, од 1920. до 1921. у Градском позоришту у Нишу, од 24. VIII 1921. до 1928. у НП Сарајево и још у два наврата у СНП у НСаду: од 1930. до 1931. и од 1934. до 1935. Тридесетогодишњицу глумовања прославила је 1924. у НП у Сарајеву. Одликована је Орденом Светог Саве V и IV степена. Дуго је била један од најбољих тумача главних певачких партија у комадима с певањем, затим карактерних и комичних улога, понекад и драмских. Највише се прославила успелом креацијом Станковићеве Коштане, коју је лепо тумачила и певачки и глумачки. Њен сопран је имао велике изражајне могућности и био је снажан, пријатан и топао. У њеној игри се нарочито истицао јак темперамент.

УЛОГЕ: Девојка (Сваком своје), Марија (Камен међу камењем), Агафјушка (Зец), Јованка (Наши сељани), Служавка (Наш човек), Ајша (Вештица), Ирма (Резервистина женидба), Дивна (Чучук Стана), Смиља (Пепељуга), Служавка (Фауст), Данка (Крајишкиња), Јела (Низ бисера), Љубица (Ђидо), Влајко (Задужбина).

ЛИТ: Љ. Милованов, Српско народно позориште у Старом Бечеју, Браник, 1908, бр. 230, с. 1; (Ј.) Г(рчић), „Камен међу камењем“, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 10, с. 38-39; А-м, „Задужбина цара Лазара“, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 1, с. 158; М. П., Летимичан осврт на минулу новосадску сезону од 12. новембра 1909. до 31.  јануара 1910, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 8, с. 124; А-м, Једно пријатно вече у позоришту, Српске новине, Крф 1918, бр. 59, с. 4; А-м, Народно позориште у Новом Саду, Политика, 1931, бр. 8228, с. 5.

Б. С. С.