НОВАКОВИЋ Оливер – редитељ, глумац, позоришни критичар (Сарајево, 23. III 1927 – Стари Бановци, 14. X 1990). Основну школу и два разреда гимназије завршио је у Згбу, а 1941. цела породица се преселила у Бгд бежећи пред усташким терором. У Бгду је наставио школовање у Шестој мушкој гимназији, али је и радио као електричарски помоћник. Матурирао је 1946. и уписао се на Правни факултет у Бгду, на којем је дипломирао 1956, а 1977. магистрирао на истом факултету. Код адвоката Милорада Ботића почео је адвокатску приправничку праксу 1956, а 1958. је радио на пракси у Среском суду. Адвокатски испит је положио 1959, а 1. X 1959. отворио адвокатску канцеларију коју је водио све до трагичне погибије у саобраћајној несрећи. Пре адвокатуре двадесетак г. се бавио позориштем, најпре као клумац и редитељ а потом као позоришни критичар. Као глумац почео је да наступа 1. IV 1946. у Реонском позоришту у Бгду, где је играо до 31. VII 1947. Преселивши се у НСад ступио је 31. VII 1947. у СНП као глумац. Похађао је редитељски курс у Бгду 1949. па се опробао прво као помоћник редитеља (највише Р. Веснићу и Ј. Коњовићу; као пом. рд. радио је на представама: Сеоска учитељица, Дубровачка трилогија, Број 72, Максим Црнојевић, Дорћолска посла), а потом као редитељ. У НП у Титограду био је уметнички руководилац (1952/53). После одслужења војног рока 1953. вратио се у НСад и посветио се позоришној критици, којом се бавио од 1948. до 1958. сарађивао је са НС, СВ и ЛМС. Наставио је да повремено режира – у Вршцу (1955) и са аматерима КУД „Светозар Марковић“. Био је активан и у Савезу аматерских позоришта Војводине и као члан оцењивачких комисија на аматерским смотрама. Од 1950. до 1960, дакле све време излажења НС, био је редован критичар и члан редакционог одбора (од двоброја 102-103 до двоброја 157-158). Покушао је 1952. са пријатељима да оснује културно-књижевни часопис „Четрдесет пета паралела”, који је већ после другог броја забрањен због изражавања демократских начела, мада у часопису није подстицана побуна против државе. Једно време је (1968) уређивао „Делту”, „лист дилетантског експерименталног летећег театарског атељеа”. За прославу 50-годишњице Адвокатске коморе као члан Организационог одбора организовао је да на свечаној академији 8. X 1971. СНП изведе представу Ревизор, што од тадашњих власти није прихваћено са симпатијама. Идеолошки непогодан, имао је проблема са владајућом партијом све до 1989, када је, у складу са породичном традицијом, приступио Народној радикалној странци и у предизборним активностима је, са супругом, погинуо у саобраћајном удесу на путу Бгд–НСад.

УЛОГЕ: Влахо (Дундо Мароје), Придворни ђакон (Поп Ћира и поп Спира), Франк Мек Суинеј (Острво мира), Велимир Крстић (Сеоска учитељица), Госпар Нико (Дубровачка трилогија), Пролог (Мандрагола), Судија (Број 72), Октав (Скапенове подвале), Божеватов (Девојка без мираза).

РЕЖИЈЕ: Витез чудеса, Мандрагола.

БИБЛ: Коста Трифковиоћ као позоришни критичар, НС, 1952, бр. 39-40, с. 6; Прва премијера у Н. Саду, НС, 1952, бр. 47-48, с. 1 и 3; „Покојник Нушићев”, НС, 1952, бр. 49-50, с. 5; Држићева „Манде”, НС, 1952, бр. 49-50, с. 5; Тенеси Вилијамс на новосадској сцени, НС, 1952, бр. 52, с. 1 и 4; „Јунаци Павлове улице” на сцени у Н. Саду, НС, 1952, бр. 49-50, с. 3; „Мећава” на сцени у Н. Саду, НС, 1953, бр. 53, с. 2; „Зла жена” у драматуршкој обради Ј. Кулунџића, НС, 1953, бр. 54, с. 2; Нушићев „Свет“ у Матићевој режији, НС, 1953, бр. 54, с. 3; Испитне представе ученика Позоришне школе, НС, 1953, бр. 55-56, с. 3; „Еквиноцио”, НС, 1953, бр. 59-60, с. 2; Још један Молијер на новосадској сцени, НС, 1953, бр. 61-62, с. 2; Премијера у новосадском позоришту, НС, 1953, бр. 63-64, с. 2; „Покондирена тиква” у Новом Саду, НС, 1954, бр. 77, с. 1-2;  О нашој савременој драматургији, НС, 1954, бр. 86-87, с. 3; Прво извођење Коњовићеве комедије „Љубав је свему крива” и један разговор, НС, 1954, бр. 86-87, с. 9; Коме припада жена, НС, 1955, бр. 94-95, с. 5; Варијације на представу “Крвава свадба” од Лорке, НС, 1955, бр. 96-97, с. 5; Југословенске позоришне игре, НС, 1956, бр. 108-109, с. 3; Обзирна представа Сартрове „Обзирне блуднице”, НС, 1956, бр. 110, с. 6; Кроз прве југословенске позоришне игре, НС, 1956, бр. 114-115, с. 4-5; Прве Стеријине награде, НС, 1956, бр. 114-115, с. 7; Две предфестивалске премијере у Н. Саду, НС, 1956, бр. 114-115, с. 6 и 16; Три улоге, НС, 1956, бр. 116-117, с. 16; Три премијере, НС, бр. 1956, бр. 118-119, с. 18; Марсел Ашар: „Хајде да се играмо” на новосадској сцени, НС, 1957, бр. 120, с. 4; Поезија на позорници, НС, 1957, бр. 120, с. 9; Ф. Г. Лорка: „Љубав дон Перлимплина”, НС, 1957, бр. 121, с. 8; Јон Лука Карађале: „Изгубљено писмо”, НС, 1957, бр. 121, с. 9; Небески одред, НС, 1957, бр. 123, с. 3; Један репертоарски троугао, НС, 1957, бр. 124-125, с. 10-11; „Власт” и „Покондирена тиква” на новосадској сцени, НС, 1958, бр. 128, с. 2; Антиџентлменска драма, НС, 1958, бр. 130, с. 10; Треће југословенске позоришне игре, НС, 1958, бр. 134-135, с. 22-23; Добре представе више посетилаца, НС, 1958, бр. 136, с. 3; Чаробњак који доноси кишу, НС, 1958, бр. 136, с. 11; Атрактивни почеци, НС, 1958, бр. 136, с. 8-9; Пукотина раја, НС, 1959, бр. 140, с. 6; Лисица и грозд, НС, 1959, бр. 140, с. 5; IV југословенске позоришне игре, НС, 1959, бр. 144, с. 2-3; Матуранти, НС, 1959, бр. 146, с. 5; „Лизистрата” Аристофана, НС, 1959, бр. 147-148, с. 3.

ЛИТ: Ј. Виловац, „Волпоне” на сцени Војвођанског народног позоришта, СВ, 17. III 1950; Ж. Бошков, Драматизована „Сеоска учитељица”, НС, 1951, бр. 6, с. 2; Ј. Виловац, „Дубровачка трилогија” на новосадској сцени, СВ, 22. IV 1951; А-м, Ђоковићева „Раскрсница”, СВ, 27. V 1951; Ј. П., Пет представа најмлађе генерације, НС, 1951, бр. 13-14, с. 5.

М. Л.