НОВАКОВИЋ Радош – филмски редитељ, позоришни управник, педагошки радник, публицист и преводилац (Прокупље, 13. VII 1915 – Београд, 11. I 1980). Завршио је Правни факултет и Позоришни одсек Музичке академије у Бгду. Пре рата је писао филмске критике. Од 1944. је био руководилац Филмске секције при Врховном штабу НОВ и ПОЈ. Од 1945. до 1948. је режирао документарне филмове, а од 1948. игране: Софка (1948), Дечак Мита (1951), Далеко је сунце (1953), Крвави пут (1955), Песма са Кумбаре (1955), Ветар је стао пред зору (1959), Песма (1961), Операција Тицијан (1963), Бекства (1968). Аутор је Историје филма и низа значајних естетичких студија и критичких чланака из области филма и позоришта. Један је од оснивача и први директор „Атељеа 212“ у Бгду. Последњих г. свог живота предавао је филмску режију на Факултету драмских уметности у Бгду, а био је и ректор Београдског универзитета. Заједно са Густавом Гавриним (в) превео је Хехтову и Макартурову Насловну страну, која је у СНП изведена 1954.

ЛИТ: Р. Мунитић, Радош Новаковић, Политика, 10. I 1980.

В. В.