НОВО ПОЗОРИШТЕ – Лист који је 1909. и 1910. издавало Српско учитељско деоничарско друштво „Натошевић“ у НСаду, под уредништвом Јована Грчића (в), дугогодишњег позоришног критичара а тада редактора за културу, књижевност, позориште и музику дневног листа „Браник“, у жељи да попуни празнину која је настала у театарском животу Срба у Војводини и Угарској престанком излажења листа „Позориште“ (в), који је издавало ДСНП, а уређивао га А. Хаџић (в). Последњи број Хаџићевог „Позоришта“ изашао је 1908, означен као годиште XXXIII, бр. 1, али недатиран, на укупно 28 с.; садржи извештај о финансијском пословању ДСНП, стању његових фондова и задужбина и приходима и расходима српске народне позоришне дружине; у њему су штампани још и спискови редовних и почасних чланова ДСНП и састави УО (ПО и ЕО) и српске народне позоришне дружине. Под притиском извесног броја чланова УО тада је одлучено да се даље излажење „Позоришта“ обустави и да се, уместо листа, по истеку сваке сезоне штампају позоришни годишњаци, у ствари извештаји о раду и стању СНП за сваку пословну г., што је почев од сезоне 1908/09. закључно са сезоном 1912/13. редовно и спровођено. Српско учитељско деоничарско друштво „Натошевић“, међутим, наставило је да и даље издаје „Позориште“ сматрајући да је оно „било нека врста васпитног глумачког листа. Такав је лист од користи за све, који воле позориште и глумачку уметност, од користи је за свакога, ко жели да позна кретање и развитак позоришне уметности у нас и на страни“. У уводној речи издавача Зашто се наново покреће „Позориште“?, датираној 4/17. XI 1909, наводи се да је и А. Хаџић обећао листу своју помоћ. Нови издавач је први број обновљеног „Позоришта“ издао 5. XI 1909. као наставак старог листа „Позориште“, који је издавало ДСНП, означивши на њему као годиште излажења XXXIV, и до 19. XI 1909. под тим називом штампао првих осам бр. из тог, XXXIV годишта. У међувремену је УО ДСНП Грчићу оспорио право да преузме име листа и надовезује се на претходна годишта његовог излажења, па је због тога Грчић од 20. XI 1909. наставио да издаје лист под називом „Ново Позориште“, а као годиште излажења ставио I, али се бр. 9 тог (првог по реду) новог листа у ствари надовезао на претходних осам бр. листа „Позориште“ из 1909, под Грчићевим уредништвом. Због тога и покушај наставка листа „Позориште“ и „НП“ треба сматрати једним истим листом и разматрати га под овим другим именом, листом који нема никакве везе са „Позориштем“ А. Хаџића. У 1909, дакле, од 5. до 19. XI штампано је 8 бр. листа „Позориште“, а од 20. XI до 30. XII од бр. 9. до бр. 39. „Новог Позоришта“. У 1910, као другој г. излажења, штампана су од 1. до 31. I још 24 бр. „НП“, а тада се и овај лист угасио. Лист је штампан ћирилицом, а стране су од броја 1. првог годишта до последњег, 24. бр. другог годишта, пагинисане у континуитету. Излажење листа поклапа се са боравком српске народне позоришне дружине у НСаду у зимској сезони 1909/10. „Позориште“ односно „НП“ излазило је на дан сваке представе СНП, на формату 30,5 x 23 цм, на 4 с. двостубачног текста, штампаног боргисом. Имао је, као и Хаџићево „Позориште“, две основне рубрике: један или два уводна чланка и „Листиће“, а на последњој (четвртој) страници листу (плакат) представе. У уводном делу, у бројевима првог годишта (1909) објављивани су есеји о драмској књижевности, историјски прилози из глуме (Како се умире на позорници А. Бореа, у преводу М. Матејића) и трагедија Две љубави, жалосна игра у 3 чина Гергеља Чикија (в), у преводу Ј. Грчића. Нарочито је занимљив критички приказ Петра Коњовића (в) – представа СНП приказаних на гостовању у Земуну (Српско народно позориште – у поводу мале стаџоне). У уводном делу штампани су и краћи или дужи чланци о представама. О представи која се исте вечери даје, најчешће са освртима на ранија извођења тог комада и на глумце који су у њима тумачили поједине улоге. У рубрици „Листићи“  објављиване су рецензије о представама, све одреда из пера Ј. Грчића, затим краће вести из београдског Позоришта, загребачког Казалишта, мађарског театарског живота и из света. Велик број чланака није потписан, тако да се не зна ко је све сарађивао у овом листу, чији се уредник трудио да лист и по спољњем изгледу и по садржини у свему буде као Хаџићево „Позориште“, које је садржајно, по разноврсности објављеног материјала и обиљем објављене грађе било знатно бољи и занимљивији лист. У другом годишту „НП“, 1910, од бр. 1 до бр. 24, лист не мења физиономију; истог је садржаја и техничког изгледа. У уводном бр. продужује да у наставцима објављује жалосну игру Две љубави, али је не довршава до бр. 24, када је престало гостовање СНП у НСаду, а лист, због тога, тада обуставио излажење. Трагедија Две љубави је, иначе, из листа била прештампавана и на крају до завршетка сложена и доштампана, тако да је 1910. изишла у засебној књизи. Стиче се утисак да је Грчић скоро сам својим чланцима и белешкама испуњавао цео лист. У „НП“ Грчић као позоришни критичар показује ново лице. Док је у Хаџићевом „Позоришту“ био благонаклон према свему што СНП ради, а у критикама благ и добро расположен према глумцима, из његових написа и критика у „НП“ он као да је у опозицији према СНП, а почесто се осврће и на рад П. Добриновића као управника, према којем има, и кад треба и када за то баш нема много разлога, крајње негативан став. Према оном Добриновићу са којим је деценијама био у блиском пријатељству! „НП“ нису прихватили радикали јер га је уређивао браниковац Грчић, а ни либерали, који су сви одреда подржавали СНП, јер је Грчић у „НП“ био у опозицији према Позоришту и заузимао оштар критички став према Добриновићу, који је непрекидно уживао симпатије и заштиту либерала. Оба годишта листа штампана су у Штампарији Учитељског деоничарског друштва „Натошевић“ у НСаду.

ЛИТ: Позориште (уређује Јован Грчић), год. XXXIV, бр. 1-8, с. 1-32; Ново Позориште, уређује Јован Грчић, г. I, 1909, бр. 9-39, с. 33-156; Ново Позориште, уређује Јован Грчић, г. II, 1910, бр. 1-24, с. 157-252.

Л. Д.