МАКЕ Огист (Auguste Maquet) – француски драмски писац (Париз, 1813 – Париз, 8. I 1888). Студирао је на париском лицеју Шарлмањ, где је постао професор историје са 18 г. По угледу на Теофила Готјеа почео је да пише историјске романе, а преко Жерара де Нервала упознао се 1838. са чувеним Александром Димом Оцем (в), са којим је отпочео изразито плодну сарадњу: заједно су написали двадесетак романа и два позоришна комада. М. је постављао историјску потку и садржај, а Дима је писао дијалоге и у текст уносио уметнички колорит. Тако су настали романи: 1843. Витез од Арментала (Le Chevalier d’Harmental); 1844. Намесникова кћи (La Fille du Régent), Три мускетара (Les trois mousquetaires) и Гроф Монте Христо (Le comte de Monte-Christo); 1845. После двадесет година (Vingt ans après), Женски рат (La Guerre des femmes), Краљица Маргот (La Reine Margot), Витез од Мезон-Ружа (Le Chevalier de Maison-Rouge), Бетинска крчма (L’Auberge de Béthune) и Госпођа де Монсоро (La dame de Monsoreau), 1847.Четрдесет пет (Les Quarante-Cinq), Молеоново копиле (Le Bâtard de Mauléon), 1848. Мемоари једног лекара: Жозеф Балсамо (Les Mémoires d’un Médecin: Joseph Balsamo), Гроф од Бразелона (Le Vicomte de Bragelonne), 1850. Краљичини окови (Le Verrou de la reine), Црна лала (La tulipe noire), 1853. Анже Питу (Ange Pitou) и Наивко (Ingénue), као и позоришни комади Карневалско вече или Батилд (Soir de carnaval / Bathilde, 1839) и драматизована Краљица Маргот (1847). Г. 1853. М. је био толико имућан да је прекинуо сарадњу са Димом и почео да пише самостално (романе, драмске комаде и оперска и балетска либрета), али више није имао толико успеха. Овенчан је Легијом части (1861) и уз највише почасти сахрањен на париском гробљу Пер Лашез. У СНП су извођени: Гроф Монте-Христо (1891, 1905. и 1928) и Три мускетара (1970).

В. В.