ОРЛОВИЋ Милан – драмски глумац и редитељ (Ривица, Срем, 5. X 1899 – Задар, 5. VIII 1958). Завршио је гимназију и две г. студирао на Филозофском факултету у Бгду. Први пут је ступио на сцену 1919. у НП у Бгду као Буљубаша у Хајдук Станку. Од 1919. до 1920. био је ангажован у позоришту „Стерија“ у Вршцу. Крајем 1922. кратко време је био члан СНП; од 1923. до 1925. је радио у Градском позоришту у Нишу под управом Љубомира Рајичића Чврге; 1928. је једно време водио своје позориште „Југ“; од 1928. до 1929. био је у НП у Сарајеву, од 1929. до 1930. у трупи Душана Животића, од 1930. до 1932. поново у СНП у НСаду, од 1932. до 1933. у НП на Цетињу, од 1933. до 1934. у НП у Бањој Луци, од 1934. до 1941. опет у НП у Сарајеву и од 1941. до 1943.  други пут у Бањој Луци. Од 20. VI 1944. до 6. X 1945. био је у Југословенској народној армији, где је радио у културно-уметничком сектору, а од 1. XI 1945. до пензионисања, 1956, у ХНК у Згбу. Предавао је и на глумачкој академији у Згбу. Тридесетогодишњицу уметничког рада прославио је у Згбу 1. IV 1951. улогом Гојка Новаковића у Вечери Скендера Куленовића. У скоро свим позориштима радио је истовремено и као редитељ. Интелигентан, лепо образован, даровит и студиозан у раду и као глумац и као редитељ, стварао је подједнако успешно као драмски, карактерни и комични глумац, реалистичан, одмерен у уметничком изразу. Он је увек сигурно владао улогом и игром трудећи се да се одржи на уметничком нивоу. Његове режијске обраде су најчешће складне и брижљиво постављене инсценације. Његовом игром нису доминирали толико стваралачке емоције и полет колико солидно знање, одмереност и уметничка дисциплина.

РЕЖИЈЕ: Риђокоса.

УЛОГЕ: Ђорђе (Циганин), Антоније (Крвна освета на Корзици), Архиђакон (Звонар Богородичине цркве у Паризу), Џек (Карлова тетка), Рабинер Јаков Аронс (Три пута венчани), Мајор Ликонда (Свети пламен), Барон Тома од Урлиха (Црквени миш), Кнез Плато (Олимпија), Шујић (Пут од два до једног света), Чеда (Госпођа министарка), Лилиом (Лилиом).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 47, с. 2; Д. Хаднађев, Истину морамо рећи да смо зебли у срцу пре но што је позориште дошло у наше место, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 53, с. 3; А-м, „Риђокоса“ од Лукачија, Нови Сад, 1930, бр. 40, с. 3; А-м, „Трипут венчани“, комедија од А. Николсонове – премијера, и „Олимпија“, драма од Молнара – премијера, Нови Сад, 1930, бр. 41, с. 4; А-м, „Црквени миш“, весела игра од Л. Фодора,  Нови Сад, 1930, бр. 49, с. 3; А-м, „Риђокоса“, Југословенски дневник, 1931, бр. 3, с. 4; А-м, „Црквени миш“, Југословенски дневник, 1931, бр. 9, с. 2; В. М., „Свети пламен“, Југословенски дневник, 1931, бр. 13, с. 4; А-м, „Олимпија“, Југословенски дневник, 1931, бр. 20, с. 4; А-м, Гостовање СНП у Сомбору, Глас народа, Сомбор 1931, бр. 6, с. 2; В. Н., „Лилиом“, Југословенски дневник, 1932, бр. 235, 236, 238, с. 5.

Б. С. С.