ОСВАЛД Антоније-Туна – композитор, хоровођа/капелник и музички педагог (Бераун – Хоровиц, Чехословачка, 12. VIII 1864 – Мол, 17. VII 1936). У родном месту је завршио основну и четири разреда грађанске школе. Од 1879. до 1883. у Прагу је похађао Земаљску музичку учитељску школу и виши течај композиције. У сезони 1883/84. био је војни капелник у Бечу, а од 1884. до 1899. живео је у Старом Бечеју, где је радио као наставник певања и хоровођа Српског црквеног певачког друштва. Док је СНП било на гостовању у Старом Бечеју у сезони 1889/90. дириговао је у његовим представама са музиком. Од 24. IV 1899. био је стални диригент СНП све до 1911, са једним кратким прекидом у сезони 1902/03, када га је замењивао београдски капелник А. Улрих (в). Од 1911. је радио као наставник Српске грађанске школе у Панчеву и истовремено као хоровођа Српског црквеног певачког друштва, а од 1920. до 1921. био је наставник у панчевачкој гимназији. Од 1921. до 1924. био је запослен као учитељ музике у Учитељској школи у Сомбору и од 1924. до пензионисања, 1928, у Учитељској школи у Суботици. До смрти је живео у Молу. За њим је остало неколико композиција за клавир и певање, двадесетак песмица за децу, соколе и војнике (Коло, Сватовско коло, Попутница) и музика за три позоришна комада који су сви изведени у СНП: Апотеоза Ђ. Малетића (1889), Сватови Д. Илијћа (1901) и Царев гласник П. Ота по Ж. Верну (1905).

ЛИТ: А-м, Управни одбор Друштва за СНП, Браник, 1899, бр. 77, с. 3; С., Прибислав и Божана,  Позориште, НСад 1900, бр. 1, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац 1901, бр. 1, с. 2; Г., Сватови, Позориште, НСад 1901, бр. 22, с. 143; Ј. Хр(аниловић), Царев гласник, Позориште, НСад 1905, бр. 23, с. 101-102; А-м, Двадесетпетогодишњица, Браник, 1908, бр. 205, с. 3; Л. Д(отлић), О ранијим оперским представама у Новом Саду, ВС, 1947, бр. 10, с. 13-14.

В. В.