ОЖИЈЕ Гијом-Виктор-Емил (Guillaume-Victor-Emile Augiér) – француски драмски писац (Валенсија, 17. IX 1820 – Кроаси на Сени, 30. X 1889). Био је син адвоката Виктора О., песника либералних идеја, а по мајци унук романсијера Пиго-Лебруна. Као осмогодишњак преселио се са породицом у Париз. Као двадесетогодишњак је завршио права, али није волео ту професију. Сарађивао је као новинар у ондашњим дневним листовима и часописима. У драмском раду дебитовао је 1844. комедијом у стиху Кукута (La ciguë). Радо је писао драме у стиховима: Честит човек (Un homme de bien, 1845), Авантуристкиња (L’aventurière, 1848), Габријела (Gabrielle, 1849), Филиберта (Philiberte, 1853), Камен искушења (La Pierre de touche, 1853, у сарадњи са Жилом Сандоом); комедије нарави у прози: Зет господина Поаријеа (Le gendre de monsieur Poirier, 1854), Златни опасач (La seinture d’orée, 1855), Сироте лавице (Les lionnes pauvres, 1858). Писао је и социјалне комедије у којима се бавио претежно политичким питањима: Дрски (Les effrontes, 1861), Жибоајеов син (Le fils de Giboyer, 1862), Лавови и лисице (Les liones et renards, 1869) и, најзад, комаде с тезом, сличне онима које је стварао А. Дима Син: Госпођа Гаверле (Madame Gaverlet, 1876) и Фуршамболови (Les Fourchambault, 1879). Грађанин пореклом и васпитањем, О. је у својим делима представио грађански дух, просечну грађанску мудрост, практични грађански разум, поштовање реда, обичаја и традиције, либерализам и пацифизам. Њега су нарочито интересовала два питања: раслојавање породице и разорно дејство новца у породици и друштву уопште. У СНП је 1886. изведен Камен искушења под насловом Наследник, 1887. Жибоајеов син под насловом Све за сина и 1894. Фуршамболови.

В. Б.