ПАЧУ Јован – композитор и пијаниста (Александрово код Суботице, 17. III 1847 – Загреб, 30. X 1902). По професији је био лекар, али се музиком бавио од најраније младости. У току студија медицине у Прагу био је ученик чувеног чешког композитора Беджиха Сметане. Службовао је у Кикинди, Сомбору, Сарајеву, НСаду и Згбу. Истицао се својим националним и политичким радом. За време српско-турског рата (1876) радио је као добровољац на дужности управника привремене ратне болнице у Бгду. Умро је као председник Српске самосталне странке у Хрватској. Коликогод да је био цењен у своме позиву, посебну популарност је стекао својом музичком делатношћу, пре свега као извођач сопствених композиција, често виртуозно обојених а заснованих на мелодијама омиљеним у нашим срединама, иако не увек пореклом са нашег тла. Наступао је највише у добротворне сврхе у разним нашим местима (Кикинда, Сомбор, Суботица, Бечкерек, Вршац, НСад, Бгд, Осијек, Згб и другде), али и у иностранству (Будимпешта, Беч, Кијев). „Као свирач… задивљавао је техником, заносио топлином, задобијао смерношћу… Код њега композиција није била главни циљ“, него уверење да „помоћу композиција… и помоћу свирања… служи српском добру, користи народу своме“ – неки су од редова написаних поводом његове смрти, а дају и потпуну карактеризацију П. као композитора и музичара. Деловао је такође и као педагог и музички писац (написи под заједничким насловом Наша музика, или врло аргументован приказ збирке Јужно–словјенске народне попиевке Ф. Кухача). Чланци су му објављивани у листовима „Матица“, „Даница“, „Застава“, „Јавор“, „Hudebni listi“ (Праг), „Српска зора“ (Беч) итд. Већина П. композиција су за клавир: Без тебе драга, Бојак бију Херцеговци, Још не сија јарко сунце, Коло, Коло из Ђачког растанка, Праг је ово милог Српства, Радо иде Србин у војнике, Светозару Милетићу, Светосавска песма, Српска молитва, Успомена на песму „Чуј Душане“, Црногорском војнику и друге. Неке имају и потписани текст; поједине су обрађене и за друге саставе, најчешће за мушки хор, ређе за мешовити. Многе су објављене, али има и оних које су сачуване само у рукопису (Српски звуци, 1-12). За позориште је написао музику за комад Наши сељани, који је СНП у свој репертоар уврстило 1885. Рукопис се налази у архиву Музиколошког института Српске академије наука и уметности у Бгду.

ЛИТ: Ј. Грчић, Портрети с писама, IV, 1926; Х. Ђурић, Јован Пачу – српски музички теоретичар у другој половини деветнаестог века, Звук, Сарајево, 1983, бр. 1.

Н. П.