ПАЈРОН Едуар (Edouard Pailleron) – француски драмски писац (Париз, 17. IX 1834 – Париз, 9. IV 1899). Рођен је у богатој грађанској породици. Био је запослен као бележник; г. 1862. оженио се ћерком директора ревије „Два света“ и тако ушао у литерарне кругове. Почео је да објављује, а доцније је и наследио тастов положај. У младости је писао стихове, а затим драмске текстове: Шипаричке године (L’âge ingrat, 1878), Варница (L’etincelle, 1879), Лакрдијаши (Les cabotins, 1894), али му је убедљиво најбољи комад Досадан свет (Le monde ou l’on s’ennuie, 1881), у којем је покушао да дочара хотел „Рамбује“, установу за коју је Сен Симон, француски економиста и филозоф, рекао да је „академија лепих духова, углађености, врлина и науке“. Овај је хотел још 1606. организовала и њиме управљала прослављена Катарина де Вивон, маркиза од Рамбујеа. Са знањем више страних језика и свега што треба једној особи од имена, она је престоловала између еминентних изабраника науке, уметности и филозофије – између песника Воатира, лингвисте Вожлеа, великог беседника Босуеа, који је овде импровизовао своје прве беседе, Корнеја, који је овде читао прве странице свог Сида и Полијекта, и Лараш-Фукоа, који је први пут овде обелоданио своје чувене максиме у којима је оштро прекорео друштво свог времена чија су и најплеменитија осећања била мотивисана личним интересом. У СНП је 1895. изведен Досадан свет у преводу М. Р. Поповића.

В. Б.