ЧИМАРОЗА Доменико (Domenico Cimarosa) – италијански композитор (Аверза код Напуља, 17. XII 1749 – Венеција, 11. I 1801). Музички се образовао најпре у школи конвентуалаца у Напуљу, а затим у напуљском конзерваторијуму „Санта Марија ди Лорето“, где је учио виолину, чембало и оргуље, а истакао се и као добар певач. После успеха своје прве опере Грофове ћуди (Le stravaganze del Conte, 1772) живео је номадским животом, у истовременом напорном стваралачком раду. Писао је необично брзо и за кратко време је, уз Пајсиела, постао најомиљенији оперски композитор Италије. Његова дела су са успехом извођена на сценама Рима, Напуља и Торина, а такође и ван Италије – у Бечу, Дрездену, Лондону, Паризу и другде. На позив Катарине II, 1787. је постао дворски композитор у Петрограду. Г. 1789. имао је већ преко тридесет написаних опера. Његове опере Клеопатра (1789) и Две невесте (1789–1791), као и друга дела написана у руској престоници, публика је одушевљено примала. Г. 1891. преузео је дужност дворског диригента у Бечу, а од 1793. био је дворски композитор и учитељ музике у Напуљу. Написао је више од 80 оперских дела (од тога 75 у стилу опере буфо), 2 ораторијума, 2 мисе, низ кантата, камерно-инструменталних и вокалних композиција. Ч. је изразити мајстор комичне опере, неисцрпан у богатству мелодија, изразито вешт у обликовању ансамбла, који код њега постаје носилац драмске радње. Музичке мисли су му пуне духа и хумора, а теку складно и неусиљено. Оркестар има важну улогу како у карактеризацији личности, тако и у описивању расположења. Његово ремек-дело, опера Тајни брак (Il matrimonio segreto, написана у Бечу 1792), обједињује све најбоље особине композиторовог талента и сматра се типичним и превасходним обрасцем италијанске музичке буфонерије XVIII века. Уз Пајсиела, Ч. се убраја у класичне представнике италијанске опере и најталентованије мелодичаре опере buffo у другој половини XVIII века. У СНП је на репертоару била његова опера Тајни брак (1970).

М. Х.