ЧИНГО Живко – књижевник, културни и јавни радник и позоришни посленик (Велгошти код Охрида, 13. VIII 1936 – Охрид, 14. VIII 1987). Основну школу завршио је у родном селу, гимназију у Охриду, а Филолошки факултет (одсек за југословенске књижевности) у Скопљу. Потом је био наставник учитељске школе у Охриду, новинар, асистент у Институту за књижевност и фолклор и директор Македонског народног театра у Скопљу, а дуже време и члан Централног комитета Савеза комуниста Македоније. Као прворазредни прозаиста био је велика нада македонске и југословенске књижевности. У македонској прози је сама „појава Живка Чинга на почетку шездесетих година на књижевној сцени значила за македонску прозну књижевност велики одскок, онај ’корак од седам миља’“ (М. Ѓурчинов). Многе његове приповетке и приче за децу, а пре свега Пасквелија, као и роман Велика вода, проглашен од критике за „најбољи роман алегоријско-симболичног типа“ (Х. Поленковић у Енциклопедији Југославије, Згб 1984, III том, с. 284), готово су предодређени за сценску евокацију. Тако је Пасквелија у драматизацији Љ. Георгиевског играна у Скопљу, на сцени СНП (1979) и другде. Дела овог врсног прозаисте превођена су на енглески, француски, руски, турски, пољски, румунски, српскохрватски, словеначки, мађарски, албански, словачки и русински.

БИБЛ: Пасквелија, приповетке, Скопље 1962; Нова Пасквелија, приповетке, Скопље 1966; Семејство Огулиновци, приповетке за децу, Скопље 1966; Големата вода, Скопље 1971; Кенгурски скок, Скопље 1979.

ЛИТ: В. Урошевић, Помоћу идила и гротеска, Разгледи, Скопље 1963: Д. Митревски, Случај Чинга, Современост, Скопље 1966; В. Мићуновић, Премијера Чингове „Пасквелије“, Политика, 11. X 1979; Д. Николић, Црвене зоре пасквелске, Дневник, 11. X 1979; М. Ѓурчинов, Критика сведоштва, Скопље 1976; М. Ђурчинов, Огледи и критике, Бгд 1978, с. 173-182; М. Ђурчинов, Одлазак „заљубљеног духа“, Политика, 15. VIII 1987.

Д. М.