ПАУНОВИЋ Живојин – правник, књижевник и преводилац (Београд, 22. V 1890 –  Београд, 15. XII 1973). Школовао се у Бгду, где је завршио и студије права. Службовао је у министарствима, најдуже у Министарству пошта. Заслужан је за унапређење ПТТ-службе и за организовање радија. Пензионисан је као начелник Правног одсека Министарства грађевина 1930. Затим се бавио адвокатуром у Бгду. Сарађивао је у стручним, правним и поштарским чосописима. Бавио се новинарством, књижевношћу и превођењем. Почео је песмом у листу „Труба“ 1908, а последња објављена песма му је из 1935. Био је покретач и уредник првог листа у ослобођеној Србији – „Новог доба“ у Крушевцу 1918. Песме, махом родољубиве, објавио је у збирци „Бесмртни симболи“ 1921, приповетке у збирци „Моритури“ 1919, а написао је и роман Два срца, штампан 1928. Драмски спев у пет чинова Изнад живота објавио је 1924. Сарађивао је са многим часописима. Песме су му уврштене у Антологију савремене југословенске лирике М. Деановића и А. Петровића (Сплит 1922) и у Илустровану ђачку антологију Стевана Бешевића (Бгд 1928). Био је у управи Удружења српских књижевника између два рата. Нарочито је много преводио, махом поезију (Арнт, Хајне, Ибзен, Мицкјевич, Тургењев, Уланд), те текстове за вокалне композиције. Превео је ораторије Јуда Макаби (Хендл), Паулус (Менделсон),  Александар Невски (Прокофјев), Кантата о Кафи (Бах). Са Миленком Пауновићем објавио је Црквене песме (недатирано). Од ране младости бавио се музиком, а касније је дириговао и компоновао. Оперу П. И. Чајковског Пикова дама са његовим преводом либрета београдско НП је играло 1924 (када је дело код нас и штампано), 1947. и 1955, а СНП 1959.

ЛИТ: М. Вујаклија, Дилетантизам у књижевности, Демократија, 1921, бр. 526, с. 2-3; Б. Новаковић, „Два срца“ Живојина Пауновића, Живот и рад, 1928, бр. 11, с. 870-871.

Б. Кв