ПАВИЋЕВИЋ Радомир – драмски глумац и редитељ (Бајина Башта, 9. II 1876 – Београд, 31. XII 1954). Завршио је три разреда реалне гимназије. Први пут је ступио на сцену 15. VI 1894. у нишком позоришту „Синђелић“ и у њему остао до септембра 1895. Од 1895. до 1897. је глумио у путујућим дружинама Мирка Сувајџића, Николе-Бате Симића, Михаила Лазића Стрица и Јефте Жикића, од 1897. до 1. VIII 1898. у СНП у НСаду, од 1898. до 1900. у путујућим трупама Петра Ћирића, Мише Милошевића и Јефте Жикића, од 1901. до 1902. код Јевте Душановића, 1903. код Боже Гавриловића, 1904. код Драгутина Крсмановића, од 1904. до 1905. код Јована-Јаноша Марковића, од 1905. до 1906. код Михаила Ере Марковића, од 1906. до 1910. код Михаила Лазића Чичка, од 1910. до 1911. у „Заједници“ коју је основао са Симом Бунићем и Николом Тодоровићем, од 1911. до 1913. у НП на Цетињу, крајем 1913. у Повлашћеном позоришту „Тоша Јовановић“, од 1914. до 1915. у обновљеном нишком „Синђелићу“ под управом Александра Милојевића. Од 1918. до 1919. је са глумцем Пером Јовановићем водио своје позориште у Нишу, 1919. је био један од оснивача, члан и редитељ Градског позоришта „Стерија“ у Вршцу, крајем 1921. члан и редитељ обновљеног „Гундулића“, од 1922. до 1924. је поново био у СНП у НСаду, од 1924. до 10. VII 1926. у НП у Бгду, одакле је прешао у Бранино Комично позориште, од 1927. до 1928. по трећи пут у СНП у НСаду, од 1929. до 1930. у Градском позоришту у Нишу, 1930. у путујућој дружини Роберта-Матека Матијевића и од 1934. до 1935. опет у СНП у НСаду. Тридесетогодишњицу глумачког рада прославио је 15. V 1924. у СНП у НСаду улогом Ивана Захаровића у представи Трули дом Срђана Туцића. П. је био добар реалистички карактерни и комични глумац, један од најцењенијих у старијем нараштају између два светска рата, добар типичар, са смислом за срдачан, неусиљен хумор и врло одмерен у изразу. Имао је смисла и за прављење занимљиве и типичне маске. Супруга Драга (в) такође је била глумица.

РЕЖИЈЕ: Ајша, Дупла пуница, Сеоска лола, Протекција, Граничари, Сумњиво лице.

УЛОГЕ: Вуксан (Слободарка), Слуга Воронскове (Психе), Јосиф (Брбљуша), Мато (Завет), Лоран (Присни пријатељи), Пандур (Максим), Вођа (Корак у страну), Послужитељ (Двеста хиљада), Писар (Јеврејин из Пољске), Кишбиров (Циганин), Сват (Прибислав и Божена), Судски повереник (Сестре), Шмид (Ханела), Сељак (Јованчини сватови), Хенрик (Последње љубавно писмо), Касапин (Задушне жене), Слуга (Добре сведоџбе), Иван Захаровић (Трули дом), Танасије Димитријевић (Ожалошћена породица), Протопоп Миша Протић (На угледу).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј, 1922, бр. 51, с. 2; А-м, Позоришна дружина у Сомбору, Застава, 3. IV 1923; А-м, Позоришна дружина у Сомбору, Јединство, 4. IV 1923; А-м, Војвођанско позориште, Comoedia, 1923, бр. 4, с. 20-21; А-м, Тридесетогодишњица Радомира М. Павићевића, Радикалски гласник, Велики Бечкерек, 1924, бр. 32, с. 3; А-м, Јубиларна представа Р. Павићевића, Радикалски гласник, Велики Бечкерек, 1924, бр. 37, с. 1; Ср., Јубилеј Р. Павићевића, Радикалски гласник, Велики Бечкерек, 1924, бр. 18, с. 1.

Б. С. С.