ПАВЛОВИЋ Стеван – начелник Друштва за СНП, писац и преводилац (Нови Сад, 13. III 1829 – Нови Сад, 6. II 1908). Рођен је у породици малог и сиромашног магистратског службеника; четири разреда гимназије завршио је у НСаду (1841-1845); затим је боравио у Халашу, у Словачкој, да би научио мађарски, и тамо је у школској 1847/48. студирао филозофију. Револуцију 1848/49. провео је у избеглиштву у Бгду, где је на тамошњем Лицеју довршио студије филозофије. Од 1853. до 1857. похађао је правне науке у Бечу, где је, положивши судски и административни државни испит, 1858. постао приправник бечког Земаљског суда. За време боравка у Бечу повремено се сусретао са Вуком Караџићем, који га је подстицао на књижевни рад. Вративши се у НСад, положио је у Пешти докторат права и адвокатски испит и 1861. ступио у адвокатску канцеларију Јована Суботића, коју је убрзо и преузео. П. је од почетка шездесетих до 1881. био један од најистакнутијих српских интелектуалаца у Угарској, доследни саборац Светозара Милетића и његов врло близак сарадник и активиста Српске народне слободоумне странке, на чијој листи је биран за посланика на Угарском сабору и на српским народно-црквеним саборима. У два маха, 1867-1868. и 1870-1872, уређивао је Милетићеву „Заставу“. У том периоду, као врстан публицист и угледан политичар, учествовао је и у друштвеном животу војвођанских Срба. Од 3. VI 1862. до 5. II 1870. био је фискал ДСНП и уз то, од 1866. до 1878, и члан његовог ПО. Од 31. VIII 18778. до 9/21. XI 1881. био је начелник ДСНП. Низ г. је председавао седницама Књижевног одељења МС, а 1880-1881. је био и Матичин председник. Већину тих функција обављао је предано и успешно, у тешким приликама крајње реакционарне владавине Калмана Тисе. П. се 1881. одвојио од Милетића и његових следбеника и ставио се у службу ненародних снага. Од 1885. до 1908. издавао је и уређивао лист „Наше доба“ и подржавао Германа Анђелића, који га је заузврат материјално помагао; лист је био субвенционисан од пештанске и помаган од бечке владе да служи њиховим интересима. Од српске читалачке публике „презрен и одбачен, тај режимски лист се готово у потпуности поистоветио са својим уредником, од којег су многи окретали главу као да је окужен неком опаком болешћу“ (В. Крестић). Искоришћеном и компромитованом П. финансијска помоћ режима је временом била драстично смањивана и тек повремено исплаћивана, па се он, под крај живота, са многочланом породицом нашао у беди. МС га је, од 1904. до краја живота, помагала из Фонда Атанасија Гереског, намењеног „остарелим, осиромашеним и заслужним књижевницима“, имајући у виду само његове раније заслуге а не обазирући се на његово одметништво (В. Стајић). Од 1888. до 1893. је, заједно са књижаром Луком Јоцићем, имао сопствену штампарију. Поред новинарства бавио се и књижевним и преводилачким радом. Објављивао је огледе, студије, расправе, полемичке списе, песме, путописе, романе и приповетке, а преводио је са латинског, француског, немачког и мађарског. Сарађивао је у „Седмици“, „Летопису Матице српске“, „Матици“, „Србском дневнику“ и „Застави“ – до прекида са Српском народном слободоумном странком. Радови му се одликују чистотом и лепотом језика. Од његових превода треба споменути Живот Александра Великог цара македонског Кв. Куртија Руфа (Беч, I–II 1857, III 1861), Живот Кн. Јулија Агриколе К. Тацита (Згб 1859), Лажни Бранковићи Л. Тароција (НСад 1889) и Срби у Угарској Е. Пикоа (НСад 1882); ово последње дело је „поправама допунио“. Штампани су му, затим, краћи радови о Стевану Брановачком (1880), Вуку Караџићу (1888), Јаши Игњатовићу (1890) и Теодору Мандићу (1903) и већа студија о Сими Милутиновићу Сарајлији (1893); остао му је недовршен Преглед повеснице словенских књижевности (у ЛМС, 1888-1892, око 165 штампаних страница). Засебно је још издао Српски народно-црквени сабор у Срем. Карловцима 1869 (1870), Малу поетику за школу и народ (1887) и Естетику или Науку о лепоти (1895). СНП је 1864. приказало комад Четири адвоката Ј. Плеца у П. преводу и посрби.

ЛИТ: Ђ. Дера, У спомен и славу Дру Стевану Павловићу, НСад 1910, с. 1-16; В. Стајић, Оснивачи, заслужни часници и чиновници Матице српске, Споменица МС 1826-1926, НСад MCMXXVII, с. 530-532; В. Стајић, Новосадске биографије, IV, НСад 1939, с. 3-6; Т. Милитар, Штампарство у Војводини, НСад 1940, с. 33; М. Малетин, Садржај Летописа Матице српске 1825-1950, НСад 1968, с. 188-189; В. Зеремски, Ђ. Љубибратић, М. Чурчић, Седмица – Садржај и предметни регистар, НСад 1972, с. 45; Ж. Милисавац, Из историје Матице српске – Председници Матице српске – Стеван Павловић, Рад МС, 1972, бр. 4, с. 86-87; Ђ. Љубибратић, Матица – Садржај и предметни регистар, НСад 1974, с. 34; М. Бикицки, А. Каћански, Библиографија новосадске штампе 1824-1918, НСад 1977, с. 17, 27, 65; В. Ђ. Крестић, Историја српске штампе у Угарској 1791-1914, НСад 1980, с. 385-397.

Л. Д.