ПЕЦ-ГАЛЕР Марика – оперска певачица, колоратурни сопран (Суботица, 26. VI 1932 – Београд, 11. XII 2015). У родном граду је завршила гимназију и средњу музичку школу – одсек за соло-певање, а у класи Зденке Зикове на Музичком факултету у Бгду положила је сва три степена. Солист Опере НП у Суботици била је од 1952, а после укидања Опере наставила је да ради у Музичкој грани истог позоришта као носилац главних улога у оперетама на српскохрватском и мађарском језику. Истакнути члан суботичког позоришта била је дванаест и по сезона, и за то време је, одигравши 32 улоге, са ансамблом гостовала по целој Војводини. Потом је у НСаду од августа 1964. живела као слободан уметник, снимала за радио и телевизију, гостовала на многим концертима у Војводини и наступала као стални гост у Опери НП у Бгду, певајући са успехом главне улоге, између осталих у Чаробној фрули, Љубавном напитку, Дон Пасквалу, Месечарки, Хофмановим причама, Ивану Сусањину. Такође је наступала на концертима, обухватајући широк репертоар од старих до савремених, од страних до југословенских композитора. Као првак Опере у Бгду била је у сталном ангажману од 1968. до 1. XII 1983, када је отишла у пензију. Прославила је 25-огодишњицу уметничког рада улогом Лучије (Лучија ди Ламермур) са Опером СНП на фестивалу војвођанских позоришта у Суботици 1977. Наступала је на свим југословенским оперским сценама, као и у иностранству с низом врхунских певача. У Опери СНП била је стални гост од 1970. до 1980, наступивши за то време у 50 представа. Сребрнасто светлим гласом, добро технички постављеним, поузданих висина и лаких и прецизних колоратура, тумачила је, глумачки проживљено, прве улоге у фаху колоратурног сопрана.
УЛОГЕ: Виолета (Травијата), Лучија (Лучија ди Ламермур), Розина (Севиљски берберин), Ђилда (Риголето), Мизета (Боеми).
ЛИТ: М. П., Марика Пец, Дневник, 12. XI 1970; Д. Попов, Марика Пец-Галер. Нова Виолета, Дневник, 12. XI 1970; О. Панди, Néhányszó muzsikáról. Gallerné Petz Marika újvidéki bemutatkozása elé, Magyar Szó, 14. XI 1970; J. M., Még egyszer a Traviatáról. Gallerné Petz Marika és Šime Mardešić bemutatkozása a reprizén, Magyar Szó, 18. XI 1970; И. Рацков, „Травијата“ Ђ. Вердија – диригент Л. Бута, Руковет, Суботица, децембар 1970, с. 682-683; M. Székely, Szerepben, sikerben gazdag esztendö, Magyar Szó, 23. I 1971; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 102.
Д. П.