ПЕНЦА Славко – позоришни радник, помоћник управника СНП (Владимировац, код Алибунара, 7. XI 1924 – Нови Сад, 8. XII 1997). Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу (1946). У народноослободилачкој борби је учествовао од децембра 1944. до октобра 1945. Студирао је и дипломирао на Вишој педагошкој школи у НСаду – Група за српскохрватски и руски језик (1946-1948). Био је наставник српскохрватског језика и књижевности у Гимназији у Пријепољу (24. X 1948 – 31. VIII 1953) и у основним школама у Гучи (1. IX 1953 – 31. VIII 1954), Лучанима (1. IX 1954 – 31. VIII 1956 ) и у Руднику Ртањ, општина Бољевац (1. IX 1956 – 31. VIII 1959). У Ртњу је, истовремено, предавао и у Школи ученика у привреди и радио на формирању Ниже рударске школе, поставши један од њених оснивача. Од 1. IX 1959. до 31. VIII 1960. радио је као наставник књижевности у основној школи „Јован Стерија Поповић“ у Вршцу, потом као начелник Одсека за просвету, културу и физичку културу Народног одбора општине Вршац (1. IX 1960 – 31. V 1963), а од 1. VI 1963. до 14. XII 1972. био је управник вршачког НП „Стерија“. У периоду од 15. XII 1972. до 31. XII 1979. био је помоћник управника, а краће време (24. VI – 1. X 1979) и вршилац дужности управника СНП. Од 1. I 1980. до 14. XI 1981. био је запослен као самостални сарадник за сценске делатности Самоуправне интересне заједнице културе Војводине, а 15. XI 1981. постављен је за управника Позоришта младих у НСаду, у којем је остао до пензионисања, 9. XI 1988. Током рада у СНП, поред низа оперативних послова, највише се бавио организовањем доношења нормативних аката, проблемима финансирања, настављањем и развијањем издавачке делатности, комплетирањем и употпуњавањем књижног фонда Библиотеке СНП. Нови устав, Закон о удруженом раду и Закон о радним односима поставили су били пред све позоришне колективе у земљи, па и пред СНП, захтев за превазилажење и укидање старих облика институционализације и успостављање друштвених и самоуправних односа заснованих на равноправном удруживању рада и средстава, односно на слободној размени рада. Такве корените промене изискивале су свеукупну трансформацију и СНП. Захваљујући умногоме П. организационим способностима оне су и спроведене, а по оцени неких театарских стручњака СНП је у доследној примени одредаба Устава и Закона о удруженом раду постигло дотада највише од свих позоришта у земљи. Поред низа признања П. је добитник и прве награде „НИН“-овог конкурса из 1953. за напис на тему Интелигенција и провинција.

БИБЛ: Читанка за VI разред основне школе, Бгд 1956; Двадесет пет година позоришта „Стерија“, Позориште, НСад, 1970, бр. 5, с. 4; IX сусрет војвођанских позоришта – Незанимљива манифестација, Позориште, НСад, 1970, бр. 7, с. 2; Токови суштинских промена, Позориште, НСад, 1974, бр. 3, с. 1-2; Међурепубличка позоришна сарадња, Позориште, НСад, 1976, бр. 5, с. 1-2; Позориште и Закон о удруженом раду, Културни живот, Бгд, 1978, бр. 3-4, с. 157-163; Театар у Стеријином граду, Дневник, 22. I 1981; Две стотине година позоришне културе Стеријиног града, Мисао, 15. и 25. II 1931; Педесет година Позоришта младих, Позориште, НСад, 1982, бр. 8-9, с. 17; Позориште младих или позориште за младе, Позориште, НСад, 1983, бр. 1-2, с. 16.

ЛИТ: М. Р(адоњић), Славко Пенца (1924-1997), Алманах позоришта Војводине, 1999, бр. 32, с. 128.

М. Р.