ПЕНЧИЋ ПОЉАНСКИ Дејан – директор Драме, позоришни критичар, редитељ, новинар (Београд, 20. XII 1943 – Нови Сад, 23. VIII 2017). У родном граду је завршио гимназију (1962), Правни факултет (1966) и режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у класи Вјекослава Афрића и Димитрија Ђурковића (1971). Још као студент је са истомишљеницима покренуо оснивање Дома омладине у Бгду и једно време био заменик директора. Највећи део радног века, од 1964. до 1992. и од 1993. до 1997, провео је као позоришни критичар, новинар-коментатор и уредник културне редакције II програма Радио-Бгда. Објавио више од две хиљаде позоришних критика, уређивао емисије на Другом програму посвећене уметности, посебно позоришној, и снимио и емитовао више стотина разговора са глумцима, редитељима, драмским писцима и осталим позоришним ствараоцима од којих се један број чува у Музеју позоришне уметности Србије. Текстове је објављивао и у „Политици”, „Политици експрес”, „Сцени”, „Театрону” и другде. Позоришном режијом највише се бавио крајем шездесетих и почетком седамдесетих и то углавном у аматерским позориштима. Неколико режија остварио је током деведесетих (Играмо се Кандида у сопственој адаптацији по Волтеру, Свети ђаво Распућин Александра Поповића и Семафор Милоша Николића на луткарској сцени НП „Тоша Јовановић” у Зрењанину и Покојник у НП у Ужицу). Две сезоне, 1992-1994, био је директор Драме СНП, а 2002/03. уметнички директор ужичког НП, за које је драматизовао Молијеровог Тартифа и Нушићевог Покојника. Један је од покретача кабареа „Степеница”  у Дому омладине у Бгду као и БРАМС-а (Београдски аматерски фестивал малих сцена) и његов уметнички директор 1967-1969, један од организатора фестивала „Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару и Југословенског позоришног фестивала (ЈПФУ) у Ужицу и његов први селектор (1996-1998), а био је и уметнички директор (2001-2005), као и селектор 26. МЕС-а у Сарајеву 1985, 5. и 6. Бијенала југословенског луткарства у Бугојну (1987, 1989), 34. ЈПИ (1989), 2, 3, 4 и 5. Југословенског фестивала позоришта за дјецу у Котору (1994-1997), 2. и 3. Вршачке позоришне јесени (1994, 1995) и 30. Дана комедије у Јагодини (2002). За свој рад вишеструко је награђиван: Статуета „Јоаким Вујић” 1995, Стеријина награда за позоришну критику 1998, Златни беочуг Бгда 1999, Повеља „Дани комедије” у Јагодини 2006, Награда листа „Политика”; Златна медаља „Јован Ђорђевић” 2011.

БИБЛ: Позоришни сусрети “Јоаким Вујић”, Театрон, 1989, бр. 63/64/65; Отишло у (в)етар , НСад 1992; 55. Сусрета, Фестивала позоришта Војводине, НСад 2005; Преглед премијера Стеријиних комада на нашим професионалним сценама од 1838. до 2006, у: Стеријин феномен времена 1806-1856-2006, НСад 2006; Прва 43. Јоакима, представе и награде 1965-2007, Крушевац 2007; А. Милосављевић, In memoriam: Дејан Пенчић Пољански (1943-12017), Одлазак неуморног позоришног хроничара, Дневник, 24. VIII 2017.

М. Л.