ПЕРГОЛЕЗИ Ђовани Батиста (Giovanni Battista Pergolesi) – италијански композитор (Јези код Анконе, 4. I 1710 – Поцуоли, 16. III 1736). Прва знања из музике стекао је у родном месту код неких месних музичара, а потом је студирао композицију у Напуљу на „Conservatorio dei Poveri di Gesu Cristo“: виолину код Б. Инфанта и Д. де Матеиса а композицију код Г. Грека, Л. Винчија и Ф. Дурантеа. Под окриљем кнеза Стиљана ступио је на напуљски двор. За свог веома кратког живота компоновао је 10 опера, комичних и озбиљних, и велик број ораторијума, кантата, трио-соната и концерата: уз успеле Stabat Mater и Salve Regina, Концерт за обоу и оркестар, Симфонију у Ф-дуру; опере: Olimpiade, Заљубљени фратар (Il Frate ‘nnamorato), Промућурна сељанка (La contadina astuta) и Ливијета и Траколо (Livietta e Tracollo), а његово ремек-дело је комична опера Служавка господарица (La serva padrona), која се, као и већина тадашњих италијанских комичних комада, првобитно изводила као интермецо између чинова „opere serie“ Горди заробљеник (Il prigionero superbo). Временом се уобличила у самостално дело у два чина. Убрзо после премијере у напуљском позоришту „Сан Бартоломео“ освојила је готово све европске позорнице. Изванредно једноставне, нове и свеже мелодике, прожето уверљивошћу, живим хумором, истинитим стапањем речи и тона, а лишено свих вулгарности које су се могле срести у многим ондашњим комичним операма, ово дело представља прототип прве праве комичне опере типа buffo и полазну основу каснијем развоју и успоне опере-буфо уопште. Своме аутору је у историји оперске уметности обезбедило место утемељивача ове музичко-сценске врсте. На сцени СНП Служавка господарица је изведена 1941.

М. Х.