ПЕРИЋ-НЕШИЋ Софија-Цока – глумица (Томашевац, Банат, 14. III 1906 – Нови Сад, 15. VI 1986). Рано је одлучила да се посвети глумачком позиву. Како су јој родитељи поставили услов да најпре заврши неку „озбиљнију“ школу, завршила је у Петровграду (Зрењанину) Трговачку академију. Упорно и даље желећи да буде глумица, завршила је потом Глумачко-балетску школу у Бгду, где су јој глуму предавали Б. Гавела и Ј. Ракитин, балет М. Магазиновић, а соло-певање Ј. Стаматовић у Музичкој школи „Зорко“. Глумачку каријеру је остварила у Бгду и у НСаду: најпре је била чланица београдског Академског позоришта (1925-1930). Сезону 1930/31. провела је у трупи Друштва за СНП. Од 1931. до 1946. је била ангажована у НП у Бгду. Најзад, од 14. III 1946. до одласка у пензију, 31. XII 1959, изузев сезоне 1951/52. коју је провела у Београдској комедији, припадала је драмском ансамблу СНП у НСаду, у којем је наступала и после пензионисања, све до 1973. На новосадској сцени одиграла је велик број веома разноврсних улога које, најпретежније, припадају фаху карактерном и комичном. Никад на сцени, као ни у животу, равнодушна и пасивна, остављала је утисак да воли све своје улоге – и мале, и средње, и велике – као што је волела и публику, увек жељна да јој угоди, да је разведри или гане. Чинило се да сценским ликовима не прилази рационално и аналитички, него, као и личностима у животу, пријатељски и дружељубиво. Отуда и утисак спонтаности и искрености њене глуме. „За мене је глумљење као птица која пева у шуми“, изјавила је једном приликом. Уживала је популарност и као музикална и пасионирана певачица занимљивог баршунастог гласа, безброј пута наступајући на приредбама које су у раном послератним периоду биле веома омиљене. Одликована је Орденом рада са сребрним венцем 1961, а на Сусретима позоришта Војводине освојила је похвале (у то време награде нису додељиване): 1950. за улогу Гине у Ожалошћеној породици и 1951. за улогу Галчихе у представи Без кривице криви. Милан Коњовић је 1946. насликао њен портрет (уље на платну).

УЛОГЕ: Живка, Тетка Савка (Госпођа министарка), Настасја Фјодоровна Мерчуткина (Јубилеј), Смирнова (Негде у Москви), Ана (Десант у Норвешкој), Анђа (Сумњиво лице), Салче (Коштана), Симка (Ивкова слава), Притикина (Варвари), Гђа Пернел (Тартиф), Хлопова (Ревизор), Настасја Тимофејевна (Свадба), Фема, Сара (Покондирена тиква), Стака (Два цванцика), Мисис Фелдинг (Цврчак на огњишту), Улита (Шума), Гђа Пирс (Пигмалион), Потаповна (Девојка без мираза), Дуткина (Дан одмора), Зеленићка (Родољупци), Перса, Тетка Макра (Поп Ћира и поп Спира), Кетрин Морисон (Острво мира), Гина (Ожалошћена породица), Друга оговарача (Вечити младожења), Галчиха (Без кривице криви), Јеца, Новосадска пиљарица (Избирачица), Вава (Сеоска учитељица), Ката (Дубровачка трилогија), Сострата (Мандрагола), Гђа Милер (Сплетка и љубав), Јеђупка (Манде), Агнија (Покојник), Пела (Зла жена), Матилда (Људи без вида), Босиљка (Ка новим обалама), Павлија (Ђидо), Лиза (На западним котама), Сојка (Др), Гђа Грант (Насловна страна), Гђа Елтон (Дубоко плаво море), Амелија (Над попом попа), Мајка Дара (Љубав је свему крива), Мануела (Крвава свадба), Жорж (Коломба), Кнегиња Дашков (Велика Катарина), Флоранса Гудман (Филип и Јона), Марколфа (Љубав дон Перлимплина), Барбета (За Лукрецију), Вештица (Тетовирана ружа), xxx (Страдија), Ана Андрејевна (Понижени и увређени), Бакица (Доживљаји Николетине Бурсаћа), Жена (Лисистрата), Цана (Женидба председника кућног савета), Грација (Човек, животиња и врлина), Гђа Мејси Ме Диген (Јунона и паун), Госпођица (Трећа жеља), Гђа Палпити (Три бекрије), Тетка Каја (Свет), Анфиса (Три сестре), Розалија (Филумена Мартурано), Гђа Соколовић (Фамилија Софронија А. Кирића), Заова (Јерма), Циганка (Ваљевска подвала), Старица (Мајка Храброст и њена деца), Уображена жена (Нисам Ајфелова кула), Калиопа (Зона Замфирова).

ЛИТ: А-м, „Коштана“ од Б. Станковића, Нови Сад, 1930, бр. 45, с. 3; А-м, „Путем искушења“, драма од Радослава М. Веснића, Нови Сад, 1930, бр. 45, с. 3; Б. Ч(иплић), „Негде у Москви“, СВ, 14. I 1946; Б. Ч(иплић), Три актовке, СВ, 1. V 1946; Б. Ч(иплић), Две домаће премијере, СВ, 11. III 1946; А-м, Поводом 140-годишњице рођења Јована Стерије Поповића, ВС, 1946, бр. 5, с. 1; Б. Ч(иплић), „Два цванцика“, СВ, 12. IX 1946; Б. Ч(иплић), Дикенсов „Цврчак на огњишту“, СВ, 3. II 1947; А-м, А. Н. Островски:  „Девојка без мираза“, ВС, 1948, бр. 13, с. 35; В. Поповић, „Ожалошћена породица“, ЛМС, 1949, књ. 364, с. 370; Ј. Виловац, „Вечити младожења“, СВ, 12. V 1950; А-м, Подељене су награде драмским уметницима Војводине, НС, 1950, бр. 2-3, с. 1; Б. Чиплић, Премијера „Дубровачке трилогије“ у Н. Саду, НС, 1951, бр. 9, с. 2; А-м, Похвале редитељима и глумцима који су се истакли на фестивалу, НС, 1951, бр. 13-14, с. 8; О. Н(оваковић), Нушићев „Покојник“, НС, 1952, бр. 49-50, с. 5; О. Н(оваковић), Држићева „Манде“, НС, 1952, бр. 49-50, 5; Ј. Виловац, Стеријина „Зла жена“ на новосадској позорници, Дневник, 23. I 1953; Р. М., „Насловна страна“, Дневник, 22. I 1954; А-м, 25 година уметничког рада Цоке Перић-Нешић, Дневник, 26. I 1954; Ј. Виловац, „Покондирена тиква“ на новосадској сцени, Дневник, 12. III 1954-; Л. Д(отлић), Цока Перић Нешић, НС, 1954, бр. 75-76, с. 2; М. М-ћ, Од спортисткиње и балерине до познате драмске глумице, Дневник, 8. X 1954; Д. Поповић, Две једночинке Бернарда Шоа, ЛМС, 1955, књ. 376, с. 501; О. Новаковић, Ф. Г. Лорка: Љубав дон Перлимплина, НС, 1957, бр. 121, с. 8; М. Б(абинк)а, „Власт“ и „Покондирена тиква“, Дневник, 17. I 1958; М. К(ујунџић), Новосадски Николетина, Дневник, 30. IV 1959; В. Дубравчић, Зналачки али без страсти, Дневник, 21. V 1964; Б. Новаковић, Између карикатуре и сатире, Дневник, 21. III 1965; Г. Д(ивљак)-А(рок), Изузетан свет, Дневник, 2. XI 1965; Д. Поповић, Стеван Сремац: Зона Замфирова, ЛМС, 1969, књ. 403, с. 471.

В. П.