ПЕШИЋ Миодраг М. –  књижевник и преводилац (Краљево, 8. II 1897 – Земун, 30. VI 1979). Основну школу је учио у завичају. Средњу школу и Филозофски факултет похађао је у Москви (1908-1921). За то време је обишао Француску и Енглеску. Намеравао је после рата да се посвети педагошком раду, па је неколико г. својим предавањима одушевљавао ученике Учитељске школе и Гимназије у Алексинцу (1921-1925), али је ипак променио струку. Прешао је у Бгд и постао библиотекар НП (1925-1927). Истим послом се бавио, само много дуже и дубље, све до пензионисања, и у Народној библиотеци (1928-1953). Као књижевни критичар и преводилац од 1921. је сарађивао у „Вољи“, „Будућности“, „Животу и раду“, „Српском књижевном гласнику“, „Руском архиву“ и другде. Превео је целокупна дела А. П. Чехова (у 14 књига) и преко четрдесет књига из класичне руске књижевности. Уредио је, исто тако, целокупна дела И. С. Тургењева (20 књига). Написао је велик број огледа и чланака о нашим и руским писцима. Пажљиво је једно време пратио и оцењивао токове наше савремене књижевности (Савремени писци I, 1940). Систематски је, упорно и ватрено, преводио, у стиху и метру оригинала, најбоље руске песнике: В. А. Жуковског, А. С. Пушкина, М. Ј. Љермонтова, П. И. Тјутчева, А. Н. Мајкова, Ј. П. Полонског, А. К. Толстоја. Дао је неколико огледа о руским писцима, и пре свега о песницима (А. С. Пушкин, А. В. Кољцов, И. Северјанин, А. Блок, К. Баљмонт, С. Јесењин). Привлачио га је и уметнички рад НП, те му се одужио на два начина: водио је позоришну рубрику најпре у „Вољи“ (1926-1927) и потом у „Животу и раду“ (1928-1930), са осећањем и смислом за сценске манифестације. Доцније чини и нешто више: прерађује за позорницу, у девет слика, Идиота Ф. М. Достојевског и преводи две драме А. Н. Островског: Шта ко тражи то и нађе и Без мираза. СНП је 1929. приказивало његову прераду Идиота (Ф. М. Достојевски).

БИБЛ: Сергеј Јесењин, Воља, 1926, бр. 1, с. 74; Хајнрих Хајне: Девојке и жене у Шекспировим делима, Воља, 1926, бр. 4, с. 314-315; Необјављене песме Милутина Бојића, Воља, 1926, бр. 10, с. 748-752; Виљем Шекспир: Макбет, Воља, 1927, бр. 4, с. 312-313; Хенрих Ибзен од Велибора Глигорића, Београд 1928, Воља, 1928, бр. 4, с. 316-317; Двадеспетогодишњица смрти А. П. Чехова, Живот и рад, 1929, бр. 21, с. 716-717; Владимир В. Мајаковски. Сећање поводом смрти, Живот и рад, 1930, бр. 10, с. 431-436; Сергије Јесењин, Бгд 1931; Љубав Исидоре Дункан и Јесењина, Бгд 1933; Љубав и мржња, Бгд 1935; Александар Пушкин, Бгд 1937; Сергеј Јесењин, живот и дело, Бгд 1957; Сергеј Јесењин данас, Бгд 1962.

Ж. П.